Foto:SPC
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje.
Bogojavljenje je dan kada je Isus Hristos kršten u reci Jordanu.
Na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju sa “Bog se javi – Vaistinu se Bog javi”
Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je nepokretni praznik, ne menja se iz godine u godinu. Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.
Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: “Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim”. Isus mu na to odgovori: „Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu“.
Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: “Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji”.
Iako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti – Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje. Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha.
Bogojavljenska vodica
Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Mnogi narodni običaji i verovanja se odnose na Bogojavljenje – na ovaj dan osvećuje se voda koja se nosi kući i pije radi zdravlja i prosvećenja duše i tela. Smatra se lekovitom i zaštitom od nečistih sila i čuva se u kućama do sledećeg velikog vodoosvećenja. Bogojavljenska vodica se uvek pije u tri gutljaja i pri tom se izgovaraju reči: U ime Oca uz prvi gutljaj, i Sina uz drugi i Svetoga Duha uz treći. Bogojavljenska vodica nikada se ne kvari, jer u njoj, uči hrišćanstvo, prebiva sila Duha Svetoga.
Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se “otvorile kao nebo na Bogojavljenje” pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.
Običaji i verovanja
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Bog se javi“ a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.
Kao i kod drugih praznika, i za Bogojavljenje postoje razni običaji.
Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen stari običaj da se u reku baci krst, a mladići ali i devojke se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.
Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne. Umesto da mlada devojka ugleda lik onoga za koga će se udati, mogla bi postati žrtva još jednog narodnog verovanja – sedam godina nesreće u ljubavi.
Bogojavljenje je svetkovano veoma živopisno, a od nekoliko običaja za ovaj praznik danas se najviše upražnjava onaj da se izjutra, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci. Običaj nalaže da se u vodu baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega doplivaju i da ga uhvati prvi.
Krst treba da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, a onom ko prvi dopliva do njega, doneće sreću tokom cele godine.
Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor gde su bacale zrna pšenice i kukuruza u njega i govorile: “Kako ide voda, tako da ide i blagodat u naše njive”. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
