Povodom obeležavanja Dana grada Valjeva, u Galeriji Narodnog muzeja Valjevo otvorena je istorijska izložba “Tragom jedne zaboravljene ideje”.
Izložbu je svečano otvorila i pozdravila prisutne goste direktorka Narodnog muzeja Valjevo Jelena Nikolić Lekić.
“Tokom viševekovnog razvoja Valjeva načinjen je niz urbanističkih i investicionih poduhvata, koji su iz korena promenili sliku našeg grada. Jedan od njih je smišljen i realizovan tokom pedesetih godina prošlog veka, a bilo je to pretvaranje stare gradske pijace u jedan plato, trg i izgradnja moderne zgrade Doma kulture. Naš Dom kulture otvoren je 8.marta 1960.godine. Samo nekoliko meseci kasnije, 23.oktobra otkriven je monumentalni Spomenik borcima revolucije na Vidraku, sa predstavom partizana Stjepana Filipovića, koji je u maju 1942.godine obešen na staroj gradskoj pijaci. Nesporno je da je ovo za to vreme bio ne samo kulturni, investicioni i urbanistički potez, već i jedan ideološki memorijal. Ipak, ostalo je u javnosti nepoznato da je do ovakvih intervencija na urbanom tkivu Valjevo došlo izmenom jedne sasvim drugačije ideje. Ona se zapravo aktivno razvijala nekoliko decenija ranije i odnosila se na obeležavanje mesta Seče knezova. Izložba koju danas otvaramo na Dan grada Valjeva i 118 godina oslobođenja u Prvom srpskom ustanku, istraživački dokumentovano prezentuje i povezuje jedan stari drveni krst, jedan kameni obelisk, jedan monumentalan nerealizovani spomenik, koji ćete videti. Biste knezova Ilije i Alekse, koji se nalaze ispred Narodnog muzeja Valjevo, spomenik Iliji Birčaninu, koji se nalazi u manastiru Ćelije, Spomenik borcima revolucije, spomenik Proti Mateji Nenadoviću i Vojvodi Živojinu Mišiću, ali i sudbini kuće Nenadovića, Stare valjevske pijace i Doma kulture”, naglasila je direktorka Narodnog muzeja Valjevo Jelena Nikolić Lekić.
Na koji način je sve ovo povezano, govorio je autor izložbe i autor kataloga „Tragom jedne zaboravljene ideje u potrazi za identitetom grada“, dr Vladimir Krivošejev.
“Seča knezova i sve što je ona donela, decenijama je predstavljalo repernu tačku identiteta Valjeva .Tok obeležavanja mesta Seče knezova bio je veoma dug, njemu su priključene i ideje obeležavanja sećanja. Tok obeležavanja mesta Seče knezova bio je veoma dug i sa brojnim bočnim i pobočnim rukavcima. Njemu su priključene i ideje obeležavanja sećanja na druge znamenite Valjevce. Iz njega se razvila i ideja o osnivanju valjevskog Muzeja, kao i o izgradnji trga sa monumentalnim spomenikom iza koga bi se nalazio i Dom kulture. Posleratne decenije i sve ono što su one donele su ovu ideju skrenule u drugom pravcu. Realizovano je nešto delimično slično, ali ideološki potpuno drugačije, uz promenu ne samo početnih zamisli, već i prepoznatljivog brenda gradskog identiteta. Monument posvećen borcima revolucije postavio je u drugi plan sećanje na Nenadoviće, njihovu kulu na Kličevcu i samo mesto pogubljenja knezova, ali bilo je i drugačijih ideja.
Kralj Aleksandar Obrenović i Čika Ljuba Nenadović 1893.godine sade spomen drvo, obeležavajući okvirno mesto na obali Kolubare, gde su prilikom Seče knezova pogubljeni Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Nešto kasnije, osnovan je i organizacioni odbor za podizanje većeg spomen obeležja pogubljenim knezovima. Ispred zgrade Gimnazije (Muzej) 1904.godine postavljen spomen krst u znak sećanja na pogubljene knezove. Planira se podizanje većeg spomen obeležja. Nešto kasnije, prilikom izgradnje zgrada kasapa, krst je prenet u dvorište škole. Umesto starog drvenog krsta ispred zgrade Gimnazije (u to vreme Osnovna škola, danas Muzej) 1923.godine postavljen je kameni obelisk. Godine 1929. onovljena je ideja za podizanje većeg spomen obeležja Seči knezova i pokrenuta inicijativa za osnivanje odbora. Od 1932/33. godine na inicijativu Udruženja Valjevaca u Beogradu, 1929.godine u Beogradu i Valjevu su osnovani odbori za podizanje većeg spomenika, ali ne samo pogubljenim knezovima već i drugim znamenitim Valjevcima palim u borbama za oslobođenje i ujedinjenje od 1804. do 1918.godine.
U periodu od 1939/40. odabrano rešenje za Spomenik znamenitim Valjevcima, sa predstavama knezova Alekse i Ilije, Prote Mateje i Vojvode Mišića. Prethodno je odlučeno da se on postavi na pijaci, koja će biti pretvorena u trg, a da se iza trga sagradi Dom kulture. Rat je prekinuo sve aktivnosti od 1939/40. Po završetku Drugog svetskog rata, 1947.godine pokrenuta je inicijativa da se podigne spomenik Borcima revolucije 1941/45. Jedna od predloženih lokacija je početak Karađorđeve ulice.
Godine 1953. obnovljena je stara ideja da se pijaca pretvori u trg, da se na njemu sagrade Dom kulture i spomenik, ali ne znamenitim Valterima, već borcima revolucije. Potom se razvija ideja da na tom trgu digne manji spomenik visine 3 m, a da se na brdu Vidrak podigne veliki spomenik sa figurom Stjepana Filipovića. Ubrzo se odustaje od manjeg spomenika i odlučuje da se umesto njega pored Doma kulture postavi bista Stjepana Filipovića. Umesto kamenog obeiska ispred osnove škole su postavljene biste knezova Alekse Nenadvića, Ilije Birčanina 1954.godine, a obelisk je prenet u manastir Ćelije i postavljen na grob Ilije Birčanina”, govorio je Krivošejev.
Po rečima Krivošejeva, autora izložbe, biste su se prvobitno nalazile na tremu zgrade, a sa prelaskom Muzeja u taj objekat (1968/69.) premeštene su na plato ispred. U martu na novosagrađenom trgu svečano je otvoren Dom kulture, a u oktobru i Spomenik borcima revolucije na Vidraku. Nešto kasnije na hotelu “Grand” je postavljen mozaik Seča knezova, kao obeležje okvirnog mesta ovog događaja. Uklonjen je prilikom rekonstrukcije hotela 1987.godine. Ispred Doma kulture 1976.godine postavljena je bista Stjepana Filipovića. Godine 1984. ispred Privrednog suda otkriven je Spomenik Prote Mateje Nenadovića, a 1987.godine ispred rekonstruisanog hotela “Grand” otkriven je spomenik Vojvode Živojina Mišića. Pored Muzeja je 2004. godine postavljeno spomen obeležje okvirnog mesta Seče knezova.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
