Foto:Posao.cite
Za razliku od vremena u kojem je za zasnivanje radnog odnosa bio potreban svega jedan kriterijum – a to je cifra koju poslodavac uplaćuje na kraju meseca, današnje priike na tržištu rada sugerišu da je mladim ljudima koji tek traže posao ili onima koji su na početku karijere – daleko više stalo do nekih drugih stvari.
Šta je ono što razlikuje mlade ljude od starijih generacija? Šta je njihova motivacija za bavljenje određenim poslom i traže li kandidati poslodavca ili poslodavac njih?
Za razliku od toga, generacijama koje tek ulaze na tržište rada je bitno šta će konkretno raditi, za koju kompaniju, šta ta kompanija radi, kako izgleda, kakvi su odnosi i za koje klijente rade.
Upravo zato je došlo do situacije, priča naš sagovornik, koja je ranije bila nezamisliva, a to je da danas postaje pravilo da mladi ljudi neće prihvatiti posao u, na primer, marketinškoj kompaniji koja reklamira proizvod čije konzumiranje ne podržavaju, budući da to nije u skladu sa njihovim vrednostima.
„Dakle, ovaj raskorak označava i prelaz od toga da se nekada radilo i ono što se ne voli, jer je zarada bila primarni cilj, dok je sada bitno i da se voli posao koji se radi“, naglašava on.
Pored toga, još jedan od kriterijuma prilikom odlučivanja o zaposlenju, ali i „zadatak kompanijama“ jeste želja za razvojem. U tom kontekstu, kandidati prilikom zaposlenja žele da dobiju jasan plan razvoja tokom rada u određenoj kompaniji koji će im odgovoriti na pitanja šta će učiti, odakle će učiti, ko će im biti mentor i u kakvim porgramima će raditi.
Ovo toliko uzima maha da Milosavljević navodi primer da je vrlo česta pojava da se odbije posao samo iz razloga što firma koristi neki program koji se kandidatu ne dopada.
„Poenta je da su se promenile potrebe, kao i da ima alternativa, jer tržište ubrzano menja, te kandidati imaju veliku mogućnost izbora“, kaže on.
Poslodavci moraju da se prilagode novonastalim okolnostima
Prema rečima našeg sagovornika, srpski poslodavci, nažalost, nisu svesni da se tržište globalno otvorilo i to na više načina. Tu je, najpre, remote work koji je postao praksa nakon izbijanja pandemije korona virusa, te mlada osoba može da radi i za bilo koje drugo tržište, a uz to postoji i klizno radno vreme ili skraćena radna nedelja.
„Konkurentnost se ne odnosi samo na kompanije u okviru jedne zemlje, već je nama sada konkurent svaka druga država, jer možeš da radiš na projektu za globalno tržište iz sopstvene kuće“, naglašava on.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
