Foto:Gorenje Hisense
Godišnje se u svetu proda oko 200 miliona frižidera. Prema WITS izveštaju Svetske banke, najveći svetski izvoznici frižidera i zamrzivača su Kina, Meksiko i Poljska. Prema ovom izveštaju, Srbija se sa svojom proizvodnjom rashladnih uređaja u fabrici Gorenje Valjevo nalazi na 14. mestu na svetu po vrednosti izvezenih uređaja. Kapacitet proizvodnje fabrike u Valjevu sada je 960.000 komada rashladnih uređaja godišnje, dok će nakon izgradnje fabrike Valjevo 3 taj kapacitet biti podignut na 1,7 miliona uređaja godišnje. Nova fabrika Valjevo 3 proizvodiće rashladne uređaje brendova Hisense, Gorenje i Asko.
Proizvodnja »side by side« frižidera najnovije generacije biće pokrenuta u fabrici Gorenja u Valjevu početkom 2023. godine, a trenutno su u toku radovi na izgradnji novog pogona, koji će biti opremljen najsavremenijom tehnologijom za proizvodnju ovih rashladnih uređaja. Sa izgradnjom pogona Valjevo 3 i povećanjem proizvodnih kapaciteta Srbija će biti na 6. mestu najvećih svetskih izvoznika frižidera. Gorenje uspešno posluje u Valjevu već 16 godina, a sa otvaranjem nove fabrike zapošljavaće blizu 3.000 radnika.
Šta je „side by side“ ili američki frižider koji će se proizvoditi u Valjevu?
„Side by side“ frižideri, poznati i kao američki frižideri imaju dve odvojene vertikalno podeljene pregrade za svežu i smrznutu hranu koje su jedna pored druge. „Side by side“ frižideri obično imaju više prostora za skladištenje od klasičnih frižidera. Jedna od prednosti ovih frižidera je što možete odmah da vidite sve namirnice smeštene u oba dela. Total No Frost sprečava nakupljanje leda u oba odeljka, održavajući zidove čistim i tako stvara savršene uslove za slobodnu cirkulaciju vazduha. Zahvaljujući ugrađenom sistemu Multi Air Flow, temperatura je ista u celom odeljenju frižidera. »Side by side« frižideri imaju fioku Fresh Crisper namenjenu svežem voću i povrću sa temperaturom malo višom od ostatka frižidera. Napredni modeli imaju poseban Moisture Fresh Crisper gde možete podesiti nivo vlažnosti u zavisnosti od toga koju vrstu proizvoda želite da čuvate. Neki Hisensovi frižideri imaju i ugrađen ledomat i dozator za vodu, kao i druge brojne napredne funkcije.
Istorija frižidera duga 250 godina
U frižider je ugrađen lavirint hermetički zatvorenih međusobno povezanih cevi, kroz koje neprestano kruži rashladno sredstvo prelazeći iz tečnog stanja u gas i obrnuto. Toplota hrane, koja zagreva vazduh unutar frižidera, zrači se kroz njegove unutrašnje zidove i prodire u cevi koje sadrže rashladno sredstvo. Ono upija toplotu od hrane i okruženja, njegova temperatura raste i pretvara se u gas. U međuvremenu, temperatura u frižideru pada.
Na dnu frižidera, električni motor usisava gas u pumpu koja se zove kompresor. Tu se gas sabija, pri čemu se zagreva. Zagrejani gas se zatim istiskuje u tanke cevi u zadnjem delu frižidera gde se hladi i ponovo prelazi u tečno stanje. Tečnost se kroz tanku cev istiskuje nazad u šire cevi u zidovima frižidera, gde se ponovo pretvara u gas. Zatim se vraća u kompresor na ponovno sabijanje i to se neprestano ponavlja.
Davne 1756. godine škotski profesor Vilijam Kalen je na javnoj prezentaciji na Univerzitetu u Glazgovu prikazao je malu mašinu za hlađenje, koja je i bila prvi moderni analog za frižidere kakve poznajemo danas. Tokom 19. i 20. veka pojavila su se brojna tehnološka otkrića koja su u znatnoj meri doprinela razvoju rashladnih aparata. Alfred Melous je 1916. godine napravio je svoju varijantu frižidera sa kompresorom, što je bio prelomni momenat u istoriji rashladnih uređaja. Njegova patent je 1918. godine otkupila kompanija Frigidaire i započela prvu masovnu proizvodnju frižidera.
