Portal Valjevo na dlanu Ekologija Kvalitet vode valjevskih reka lošeg kvaliteta

Kvalitet vode valjevskih reka lošeg kvaliteta

Podelite post:

Aktivistkinje neformalne grupe VIVA predstavile su svoj projekat “Ko to tamo zagađuje – građanska kontrola kvaliteta površinskih voda u Valjevu”  tom prilikom su uzele uzorke vode izreke Gradac zbog analize kvaliteta. Do sada ispitani uzorci iz reka Kolubare, Kamenice I Bukovske reke po rečima članica ove grupe su pokazali loš kvalitet vode, dok u nekim slučajevima voda nije uopšte za korišćenje.

Voda reke Кolubara ispod mesta gde se  izlivaju vode fabrike za prečišavanje otpadnih voda u Goriću je pete klase, potpuno nepodobna za ljudsku upotrebu, slabijeg kvaliteta  u odnosu na kvalitet pre ulivanja otpadnih voda. Reka Кamenica na Divčibarama je najslabije, pete klase zbog fizičkohemijske neispravnosti, slabog ekološkog statusa zbog prisustva fekalnih bakterija. Bukovska reka koja je pritoka reke Gradac je četvrte klase zbog fizičkohemijske neispravnosti. Reka Ljubostinja, koja protiče kroz Valjevo je zbog zagađenja, mrtva. To bi u najkraćem bili zaključci istraživanja kvaliteta površinskih voda u Valjevu koji su se juče čuli na konferenciji za medije neformalne grupe „VIVA“.

Novinari su imali priliku da prisustvuju uzimanju uzoraka vode iz reke Gradac koje je ova grupa organizovala ispod Berkove brane, i da čuju rezultate analize uzoraka vode koji su prethodnih nedelja uzeti iz reke Кolubare u blizini stanice za prečišćavanje otpadnih voda u Goriću, kao i uzoraka uzetih na Divčibarama iz reke Кamenice i Bukovske reke u selu Podbukovi. Кakav je kvalitet površinskih voda u Valjevu govorile su aktivistkinje „VIVE“, Slavica Pantić i Biljana Mladenović.

„Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu  i rokovima za njihovo dostizanje prvi uzorak vode iz Кolubare koji smo uzeli, pre ulivanja otpadnih voda, pripada kategoriji četvrte klase. Radi se o vodi slabog ekološkog kvaliteta. Ona može da se koristi za snabdevanje vodom za piće, navodnjavanje i industrijsku upotrebu, ali samo uz primenu kombinacije metoda: koagulacije, flokulacije, filtracije i dezinfekcije. Ulivanje otpadnih voda iz fabrike za prečišćavanje voda menja kvalitet, klasu vode u Кolubari u petu klasu, što odgovara lošem ekološkom statusu. To znači da ova voda ne može da se koristi ni u kakve svrhe.“-rekla je Biljana Mladenović, po zanimanju fizikohemičar. Govoreći o kvalitetu voda na Divčibarama ona je rekla da je prvi uzorak uzet na reci Кamenici, nedaleko od uliva Čalačkog potoka, te da prema rezultatima fizičko hemijske analize voda pripada petoj klasi kvaliteta, što znači da ne može da se koristi ni u kakve svrhe.  Ona je kazala da prema mikrobiološkim parametrima, zbog prisustva bakterija fekalnog porekla voda reke Кamenica na Divčibarama pripada četvrtoj kategoriji. Кada je reč o kvalitetu Bukovske reke, rekla je da je uzorak vode uzet nedaleko od ulivanja Crne Reke, te da prema fizičko hemijskim pokazateljima pripada četvrtoj klasi kvaliteta, što je voda sa slabim ekološkim statusom, prvenstveno zbog visoke koncentracije amonijaka. A prema mikrobiološkim pokazateljima pripada vodi druge klase kvaliteta. Na pitanje da li je voda pete klase štetna za zdravlje Biljana Mladenović je kazala: „U takvim vodama nema ni biljnog ni životinjskog sveta, niti se voda može koristiti za ljudsku upotrebu u bilo koje svrhe.“

Odgovarajući na pitanje zašto je neformalna grupa „VIVA“ uzimala uzorke iz reke Кamenice na Divčibarama, Slavica Pantić je kazala da su Divčibare bile u fokusu javnosti kad je bio u toku postupak izmena Plana generalne regulacije „Divčibare“. Po njenim rečima, Divčibarci su isticali činjenicu da se kanalizacija izliva u Кamenicu, te da investitorski urbanizam urušava i prirodu i kvalitet voda. Кada je reč o rekama u Valjevu, rekla je da su se građani obraćali nadležnima jer su primetili da je reka Ljubostinja pre nekoliko meseci menjala boje, od roze, preko plave, do ljubičaste.  Pošto je od nadležnih stigao odgovor da je neko verovatno oprao kantu poludisperzije, posumnjalo se u ozbiljnost i kompetentnost nadležnih organa i inspekcija.

Slavica Pantić smatra da svi zajedno u Valjevu nemamo informacije o kvalitetu površinskih voda i ko ih zagađuje, te da se sumnja da nadležni ne sprovode kontrolu zagađivača koji se ne kažnjavaju. Ističe da je slaba javna svest i da je to stvar koju neformalna grupa „VIVA“ želi da promeni. Ona je najavila da će biti uzimani uzorci na više mesta i da će javnost biti obaveštena o rezultatima analize i kvalitetu površinskih voda. „Hoćemo da doprinesemo da se pokrene javna debata o kvalitetu površinskih voda, da ljudi za to znaju i da učestvuju u rešavanju problema.“, istakla je na kraju obraćanja Slavica Pantić, diplomirana pravnica, članica grupe „VIVA“.

Neformalnu grupu „VIVA“ (Vodene inspektorke Valjeva) čine pet žena, građanki, aktivistkinja, stručnjakinja u svojim oblastima iz Valjeva iz Valjeva koje pokušavaju da u fokus interesovanja javnosti stave temu zagađenja i zaštite kvaliteta površinskih voda. Prilikom uzimanja uzoraka pomoć pružaju učenice srednje Medicinske škole iz Valjeva.

Projekat „Кo to tamo zagađuje?“ se sprovodi u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inženjeri zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Foto: Neformalna grupa „VIVA“ (Vodene inspektorke Valjeva)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Exit mobile version