Foto: Danica Grujičić
Doktori koji nisu ispunili svoje normative ne mogu dobiti saglasnost za dopunski rad bilo u državnoj, bilo u privatnoj ustanovi.
Buru u javnosti ovih dana podigla je vest da je ministarka zdravlja profesor dr Danica Grujičić naložila da se napravi spisak svih zdravstvenih radnika koji su stekli uslov za penziju, a i dalje rade u državnim ustanovama, kako bi se videlo koliko njih planira da ode iz službe i mesto ustupi mlađim kolegama. Dr Grujičić napominje da niko neće biti oteran sa posla. „Nažalost, u pojedinim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno lekara određenih specijalnosti, što je i bio razlog da tražimo od svih bolnica i domova zdravlja starosnu strukturu lekarskog i sestrinskog kadra. Postoje specijalnosti koje zahtevaju dugo učenje.
Da bi neko postao odličan neurohirurg, kardiohirurg, vaskularni hirurg, potrebno je da prođe oko 15 godina od početka specijalizacije. Zato je neophodno da napravimo plan prema kome ćemo zapošljavati mlade ljude i planski praviti strategiju za budućnost srpskog zdravstva. Zadatak svih nas starijih je da mlađe kolege naučimo poslu kako bi oni posle našeg odlaska u penziju mogli i bolje od nas da rade. Koliko će se mesta osloboditi kada dobijemo tačne podatke o zaposlenima, videćemo. Moramo imati poverenja u mlade ljude koji su posvećeni struci, takođe i postaviti pitanje zašto nisu svi ostavili iza sebe bolje naslednike, zašto se nije ulagalo u mlade. Kako je moguće da radite 40 godina i da iza sebe ne ostavite naslednike, što je prvi zadatak svakog profesora. To jeste naporno i teško, traži strpljenje i dodatni rad, ali to je ono što za sobom nosi titula profesora i pravog doktora”, naglasila je dr Grujičić.
Šta je sa vašom idejom da lekari koji rade u državnom sektoru ne smeju da budu angažovani i kod privatnika?
To će pre svega zavisiti od ispunjenosti obaveza u državnim ustanovama. Oni koji nisu ispunili svoje normative ne mogu dobiti saglasnost za dopunski rad bilo u državnoj, bilo u privatnoj ustanovi. Građani plaćaju porez za naše plate i odgovorni smo pre svega prema njima. Nedopustivo je da neki ostaju na klinikama do 24 sata da bi se posvetili pacijentima i ne možete da ih nagradite, a da neki odlaze sa posla u 12 časova da rade privatno, a ne možete da ih kaznite. U zdravstvu sam 40 godina i jako dobro poznajem situaciju. Takođe smo primetili jednu apsurdnu situaciju – zaposleni koji donose uverenja da imaju pravo na skraćeno radno vreme, vrlo uredno rade u popodnevnim satima u privatnim ustanovama. Tako da će i takve pojave biti strogo kontrolisane i sankcionisane.
I direktori klinika,bolnica su odgovorni za organizaciju rada u njima. Da li se uskoro očekuje smena onih čijim radom niste zadovoljni?
Pošto je prošlo tek mesec dana od imenovanja, moram prvo da napravim dobru analizu. Ali, već je i bila prva smena u Valjevu. Moraju se dobro proceniti ne samo kvalitet rada rukovodilaca nego i objektivne okolnosti u kojima oni rade. Ne radimo svi u istim uslovima i toga sam svesna.
Kako planirate da rešite problem sa listama čekanja za preglede i operacije? To je trenutno rak-rana srpskog zdravstva.
U ovom trenutku zajedno kroz razgovore i planiranje sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje pravimo model kako bismo rešili liste čekanja. To će naravno zavisiti i od finansijskih mogućnosti države. Moramo razmotriti mogućnost da se napravi preraspodela posla kako bi se najkomplikovanije operacije obavljale u tercijarnim centrima, odnosno tamo gde postoji najveće iskustvo. Jednostavnije intervencije obavljale bi se u sekundarnim centrima tamo gde postoje uslovi. Krenuli smo od Kliničkog centra Kragujevac, koji su posetili direktorka RFZO-a prof. dr Sanja Škodrić i državni sekretar Ministarstva zdravlja.
Da li ste upoznati sa tim da je gotovo nemoguće zakazati pregled kod specijaliste ili na magnetnoj rezonanci? Neki građani na operaciju ugradnje veštačkog kolena moraju da čekaju čak 2031. godinu.
Naravno da sam upoznata, ja sam neko ko je 40 godina u srpskom zdravstvu i ne postoji dugotrajni problem sa kojim se nisam upoznala tokom svog rada i znam sa čim se sve susreću pacijenti i moje kolege. Mislim da je upravo organizacija zdravstvene zaštite osnovni problem, kao i to što nisu dovoljno iskorišćeni ni svi potencijali mojih kolega u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, niti resursi koje je država u prethodnom periodu nabavila. Organizacija se mora menjati jer će upravo dobra organizacija omogućiti da se liste čekanja postepeno smanje, a u idealnom slučaju i ukinu. Moramo napraviti mnogo lakšu komunikaciju lekara opšte prakse sa sekundarnim i tercijarnim centrima. Put pacijenta od kada oseti prve simptome do dijagnostifikovanja i na kraju do lečenja, mora biti mnogo lakši i jednostavniji. Svesna sam da moramo rešavati problem gomile nepotrebnih procedura koje građane teraju da satima sede po hodnicima i čekaju neke osnovne stvari i po par nedelja ili čak i meseci.
Budući da je virus korona malo uminuo, da li se planira zatvaranje Kovid bolnice u Batajnici? I koliko su tačne glasine da će tu biti premeštena Klinika za neurohirurgiju UKCS-a dok se renovira?
Zatvaranje Batajnice kao kovid bolnice zavisi od epidemijske situacije. Ako se nastavi ovaj trend smanjenja broja obolelih od kovida 19 (u ovom trenutku imamo tri puta više obolelih od gripa nego od kovida 19), moguće je možda da će za nekih mesec dana biti zatvorena kovid bolnica. Kada se bude renovirala Neurohirurška klinika, sve sale će biti zatvorene i zato se mora naći alternativa. Imamo dve sale u Urgentnom centru KCS i videćemo da li se mogu kapaciteti smeštaja neurohirurških pacijenata povećati, a deo klinike mogao bi preći u jedan deo „Batajnice” dok se rekonstrukcija ne završi kako ne bi došlo do liste čekanja.
Šta se kasnije planira sa tom bolnicom?
Što se tiče kovid bolnica, ukoliko Vlada Srbije podrži predlog Ministarstva zdravlja, one bi trebalo da postanu bolnice za različite vrste palijativnog zbrinjavanja pacijenata.
Gde se planira ubuduće hospitalizacija obolelih od kovida 19?
Pošto je njihov broj mali, svaka bolnica će morati da ima po dve izolacione sobe u koje će biti smeštani novootkriveni slučajevi koji ne zahtevaju intenzivnu negu. Umesto kriznog štaba, predložićemo formiranje operativne grupe, koja će u zavisnosti od epidemijske situacije donositi odluke o otvaranju i zatvaranju kovid bolnica. U toj operativnoj grupi će biti infektolozi, epidemiolozi, pulmozli, anesteziolozi, pedijatri.
Hoće li Srbija nabaviti bivalentne vakcine protiv kovida 19, koje štite i od omikrona i kada bi mogli građani da ih dobiju?
Kada stigne prvi kontigent vakcina, serija treba da prođe kontrolu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, a Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut” treba da izda uputstvo za način primene. Bivalentne vakcine se mogu očekivati za oko mesec dana.
Kada počinjete sa planiranjem projekta reforme privatne zdravstvene zaštite?
Da bismo krenuli sa ozbiljnim planiranjem, neophodna je promena odgovarajućih zakonskih akata, ali se na nekim principima već sada radi. Da bi smo definitivno stekli uvid šta je najbolje za pacijente kao i za moje kolege i medicinske sestre, moramo dobiti tačan uvid u rad domova zdravlja. Cilj mi je da obiđem sve domove zdravlja u Srbiji, od gradskih sredina do seoskih ambulanti, želim lično da se uverim u stanje i rad, kao i u potrebe mojih kolega i da uvidim probleme sa kojima se susreću. Samo na taj način možemo doneti dobre odluke.
I šta bi to konkretno podrazumevalo?
Reforma podrazumeva bolju dostupnost zdravstvene zaštite korisnicima usluga jer bismo u zavisnosti od teritorije i broja stanovnika o čijem zdravlju vodi računa jedan lekar, određivali gde bi se taj lekar nalazio i koji bi njegovi osnovni zadaci bili. Uvođenje porodičnog lekara je reforma primarne zdravstvene zaštite kojom želimo da omogućimo kolegama iz primarne zdravstvene zaštite da primene sve svoje znanje koje je ogromno, da se više bavimo preventivom i da vratimo poverenje ljudi u svoje lekare.
– Zalažem se za nuklearnu energiju
Imate li ideju kako možemo da se izborimo sa velikim zagađenjem vazduha, koje i te kako utiče na zdravlje i skraćenje životnog veka?
Zalažem se za nuklearnu energiju kao najčistiji oblik energije, što automatski povlači i razvoj najsofisticiranije nauke i nuklearne medicine, tako da je jedan od načina da se energetika obezbedi nuklearnom elektranom, da konačno završimo projekat metroa koji nismo izgradili kada je trebalo pre nekoliko decenija. Da grejanje bude na gas, da se ulaže u obnovljive izbore energije, da se fabrike obavežu ugovorno da koriste najviše standarde za filtere kao i u najrazvijenijim zemljama. Moramo mnogo da menjamo, od navika do regulativa i strategija.
– Fabrike moraju da ispoštuju standarde za zaštitu životne sredine
Da li ste i dalje protivnik iskopavanja litijuma u Srbiji?
Ceo svoj život sam posvetila lečenju ljudi i zdravlju. Zdravlje građana Srbije i zaštita životne sredine moraju biti apsolutni prioritet. Svaka firma ili fabrika koja dolazi u Srbiju mora ispoštovati standarde da zaštiti životnu sredinu koja direktno utiče na zdravlje građana, kao i da obezbedi uslove da proces proizvodnje ne utiče štetno na zdravlje građana. Srbija mora da se razvija, ali i svako mora da ispuni najviše standarde zaštite životne sredine i zdravlja njenih građana.
Izvor: Politika/valjevonadlanu.rs
Pratite nas i delite na društvenim mrežama portal „valjevonadlanu.rs“
