Foto: Pixabay / Erdenebayar
Čak 114 zemalja, čije privrede stvaraju 95 odsto globalnog BDP-a, nalazi se u različitim fazama procene ili pilot projekata po pitanju uvođenja digitalnih valuta centralnih banaka, a među njima je i Narodna banka Srbije. Kako je potvrđeno u našoj centralnoj banci, NBS se u ovom trenutku nalazi u fazi razmatranja i analize opravdanosti i efekata uvođenja digitalnog dinara.
Digitalne valute centralnih banaka se, inače, suštinski razlikuju od virtuelnih valuta ili kriptovaluta poput bitcoina ili ethereuma. Za razliku od decentralizovanih kriptovaluta, kontrolu nad emisijom digitalnih valuta – poput digitalnog dinara ili digitalnog evra – imale bi centralne banke.
Srbija je, po stupanju na snagu Zakona o digitalnoj imovini, postala jedna od retkih zemalja koja je detaljno pravno uredila ovu oblast, ali iz NBS naglašavaju da nikako ne treba izvlačiti zaključak da je njime regulisano i izdavanje digitalnih valuta centralnih banaka (Central Bank Digital Currency – CBDC).
„Tim zakonom uređuje se izdavanje isključivo virtuelnih valuta koje izdaju privatna pravna ili fizička lica i koje predstavljaju pre svega sredstvo investiranja, a ne zakonsko sredstvo plaćanja. Zato ne treba povezivati Zakon o digitalnoj imovini sa potencijalnim digitalnim valutama koje izdaju centralne banke“, poručuju iz Narodne banke Srbije.
Za sada je 11 zemalja lansiralo CBDC, od Nigerije do Jamajke, a jedan od najznačajnijih projekata „delimičnog lansiranja“ sprovodi Kina, čiji pilot program obuhvata korišćenje digitalnog juana na teritoriji sa 260 miliona stanovnika, kažu podaci Atlantskog saveta.
Kina, inače, kao i druge zemlje, sarađuje sa Bankom za međunarodna poravnanja (BIS) na inovativnim projektima i testiranju CBDC. BIS trenutno sprovodi 10 takvih projekata, sa centralnim bankama Izraela, Norveške, Švedske, Singapura i drugim.
Očekuje se da će tokom ove godine još 20 zemalja preduzeti značajne korake ka sprovođenju pilot projekata korišćenja digitalne valute centralnih banaka, uključujući Australiju, Tajland, Brazil, Indiju, ali i Evropsku uniju, jer se očekuje da će Evropska centralna banka na jesen doneti odluku o tome da li će pokrenuti pilot
„Pažljivo pratimo razvoj u oblasti digitalnih valuta centralnih banaka na globalnom nivou i učestvujemo u razmeni iskustava i diskusijama na tu temu sa drugim centralnim bankama“, poručuju iz Narodne banke Srbije.
U ovom trenutku na globalnom nivou analiziraju benefiti i rizici uvođenja CBDC.
„Posebna pažnja poklanja se analizi pitanja veće finansijske inkluzije, zaštite privatnosti i veće efikasnosti u odnosu na elektronsko i digitalno bankarstvo i elektronski novac, instrumente koji su već duži niz godina prisutni u finansijskom sektoru. Osim pomenutog, aktuelno je i pitanje primene digitalnih valuta za unapređenje realizacije prekograničnih transakcija kroz razvoj infrastrukture za povezivanje rešenja različitih zemalja“, ukazuju iz NBS.
EU posvetila posebnu pažnju pitanju zaštite privatnosti i da je oformila radnu grupu koja se time bavi, a podseća i da budući „digitalni evro“ neće biti u potpunosti primarna emisija CBDC, već da se radi na uspostavljanju sistema koji će neko vreme podržavati i upotrebu gotovine.
Implementacija ima dve različite faze. Jedna je tehnička faza, u kojoj se isprobava da li i kako sistem funkcioniše, i ta faza polako širom sveta dolazi do kraja, pa verujem da će se neophodna testiranja okončati do kraja ove godine. Druga faza je politička odluka o lansiranju CBDC, koja mora biti doneta na samom političkom vrhu, i očekujem da će ona biti usvojena na zasedanju G7 na jesen, a da će u 2024. godini početi implementacija, što odgovara vremenskom okviru koji je objavila i ECB.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama portal „valjevonadlanu.rs“
