Lazareva subota, odnosno Vrbica, posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Praznik uvek pada tokom šeste nedelje Uskršnjeg posta, a ove godine obeležavamo ga 12. aprila.
Lazareva subota, u narodu poznata i kao Vrbica, je isključivo dečji praznik. Za taj dan majke svečano oblače svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, dovode ih u crkvu, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki vaskršnji praznici.
Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelji kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.
S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji –veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.
U nekim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu.
Subota uoči praznika Cveti posvećena je uspmeni na vaskrsenje Lazara iz Vitanije, kojeg je Isus vaskrsao četiri dana nakon smrti, i na ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga deca i narod svečano dočekali držeći palmine grančice u rukama. Pošto palme ne rastu u ovim predelima, u našem narodu se uzimaju grančice vrbe, budući da vrba među prvima olista, pa otuda nastaje narodni naziv praznika Vrbica.
Na Vrbicu sveštenik osvećuje vrbu, deli je narodu i deci i kreće u trokratni pohod oko hrama.
