Kožu često doživljavamo kao estetski okvir, zaboravljajući da je ona naš najveći organ – i naš prvi štit. A kada se na tom štitu pojavi melanom, neophodna je brza i odlučna reakcija.
Melanom je najopasniji oblik raka kože i jedan od najagresivnijih malignih tumora uopšte. Iako se u ranoj fazi može u potpunosti ukloniti hirurškim putem i izlečiti, u kasnijim stadijumima bolest brzo napreduje i može se proširiti na unutrašnje organe. Statistika pokazuje da broj obolelih raste – kako globalno, tako i u Srbiji – što dodatno naglašava važnost prevencije i ranog otkrivanja.
Na današnji dan, kada se obeležava Svetski dan borbe protiv melanoma, razgovaramo sa dr Aleksandrom Radosavljević, dermatovenerologom iz MediGroup sistema, o tome kako prepoznati rizike, koje navike nas ugrožavaju i zašto pregled kože treba da postane rutina.
Najopasniji oblik raka kože – melanom
„Melanom je najopasniji oblik raka kože jer ima sposobnost brzog širenja – metastaziranja – i može se razviti iz postojećih mladeža, ali i nastati kao potpuno nova promena na koži. Iako je uobičajeno da melanomi imaju tamnu pigmentaciju, postoje i nepigmentovani, tzv. amelanotični oblici, koji dodatno otežavaju dijagnozu“, ističe dr Radosavljević.
Zato je ključno obratiti pažnju na svaku promenu – bilo da je reč o novom mladežu, bilo o promenama na postojećem. Posebno je važno da ljudi nakon 30. godine života budu dodatno oprezni i redovno obavljaju dermatološke preglede.
Faktori rizika – genetika, ponašanje, solarijum
Rizik za razvoj melanoma povećavaju brojni faktori: svetla put, genetska predispozicija, veliki broj mladeža, opekotine od sunca, ali i ponašanje, poput korišćenja solarijuma i namernog sunčanja bez zaštite.
„Već i jedno korišćenje solarijuma može izazvati oštećenje DNK ćelija kože, što povećava rizik za mutacije koje dovode do razvoja melanoma. Takođe, ljudi često zaboravljaju koliko su štetne opekotine iz detinjstva, koje se pamte na ćelijskom nivou“, upozorava dr Radosavljević.
Posebno su ugroženi ljudi svetlije puti, sa porodičnom istorijom melanoma, kao i oni sa većim brojem atipičnih mladeža. Osobe oslabljenog imuniteta, kao i deca i stariji, zahtevaju dodatnu pažnju i prilagođenu zaštitu.
ABCDE pravilo za samopregled
Postoji jednostavno pravilo koje može pomoći u prepoznavanju sumnjivih promena na koži – takozvano ABCDE pravilo:
A – Asimetrija promena
B – Border (nepravilne ivice)
C – Color (različite boje unutar jedne promene)
D – Dijametar (promene veće od 6 mm)
E – Elevacija (izbočenost i/ili promena visine)
„Ukoliko neka promena na koži ispunjava makar jedan od ovih kriterijuma, savetujem da se što pre obavi pregled“, kaže doktorka.
Dermoskopski pregled – jednostavan i bezbolan, a izuzetno važan
„Dermoskopija je bezbolan pregled mladeža koji traje između 15 i 45 minuta, u zavisnosti od broja promena. Izvodi se pomoću specijalizovanih uređaja koji omogućavaju analizu struktura ispod površine kože. U MediGroup sistemu koristimo i FotoFinder uređaj koji omogućava digitalno mapiranje i praćenje mladeža kroz vreme“, objašnjava dr Radosavljević.
Prosečna osoba bi trebalo da obavi kontrolu mladeža jednom godišnje, a osobe sa rizičnim nalazima i češće – u razmacima od 3 do 6 meseci, prema preporuci lekara.
Lečenje melanoma zavisi od stadijuma bolesti
„Nakon dijagnoze, svaki pacijent prolazi kroz proces tzv. stejdžinga – određivanje stadijuma bolesti prema više parametara. U ranoj fazi, melanom se leči isključivo hirurškim uklanjanjem promene. Ukoliko je bolest uznapredovala, pristupa se dodatnim terapijama – imunoterapiji, radioterapiji ili target terapiji“, kaže doktorka.
Najbolji ishod postiže se pravovremenim reagovanjem, pa su redovne kontrole ključne.
Prevencija – najbolji lek
„Potpuno izbegavanje sunca u periodu od 10 do 17 časova, svakodnevna upotreba krema sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 50 uz UVA zaštitu), nošenje šešira i naočara, kao i izbegavanje solarijuma – sve su to osnovni koraci prevencije“, savetuje dr Radosavljević.
Jednako važno – zaštitu treba obnavljati na svaka dva sata, kao i nakon kupanja, znojenja ili brisanja peškirom. SPF 50 ne znači potpunu zaštitu, a dodatnu pažnju treba obratiti i na kvalitet i pokrivenost hlada – „suncobran, na primer, pruža zaštitu jedva sličnu SPF 5“.
Foto: www.newmediateam.rs
