„Ako po nekim pričama uništimo pčele na zemlji, za četiri godine nestaće i čovečanstvo“ – rekao je Albert Anštajn.
Mada se stručnjaci u potpunosti ne slažu sa ovom izjavom, ipak upozoravaju da bi nestanak pčela negativno uticao na život čoveka.Da su pčele ugrožena vrsta, skoro pred istrebljenjem, govori podatak da je 90 odsto pčelinje populacije već nestalo u poslednjih nekoliko godina. Nažalost, masovna uginuća pčela beleže se u proteklom periodu širom sveta, u SAD, Velikoj Britaniji, nekim delovima Evrope, ali i u Aziji. Situacija nije bolja i sa ostalim „oprašivačima“, odnosno insektima uključenim u oprašivanje biljnih kultura. Mada je izumiranje pčela već zabeleženo kroz istoriju, posebno tokom 18. i 19. veka, najnovije nestajanje možda je samo deo prirodnog ciklusa, ali ostavlja dovoljno prostora i za preispitivanje. Uprkos brojnim naučnim istraživanjima, uzrok masovnog nestanka pčela još nije utvrđen, a neke od teorija dovode taj fenomen u vezu s delovanjem pesticida i raznih virusa, ali i sa klimatskim promenama, elektromagnetnim zračenjem mobilnih telefona i upotrebom genetski modifikovanih biljaka.
Na poslednjem zasedanju Međunarodnog „Earthwatch“ Instituta u londonskom društvu Royal geographical se došlo do zaključka da je pčela najvažnije biće na planeti. Pre svega zbog značaja funkcije koju obavlja za potrebe prehranjivanja i opstanka kompletnog čovečanstva, flore i faune. Čak 70 odsto poljoprivrede zavisi isključivo od pčele, jer je najvažnija funkcija pčele – oprašivanje, koje omogućava razmnožavanje biljaka. Nije pčela jedini insekt koji oprašuje biljke, ali najveći broj biljnih vrsta oprašuje isključivo pčela, kao na primer badem.
Stoga se obeležavanjem Svetskog dana pčela – 20. maja ukazuje na važnost pčela i utiče na podizanje svesti o suštinskoj ulozi koju pčele i drugi oprašivači imaju u očuvanju zdravlja ljudi i planete, kao i o mnogim izazovima sa kojima se danas suočavaju.Zahvaljujući naporima Vlade Slovenije, uz podršku Apimondije (nevladine organizacije koja okuplja pčelare, proizvođače opreme za pčelarstvo i naučnike koji se bave pčelarstvom, apiterapijom, oprašivanjem, razvojem i ekonomijom), Generalna skupština UN proglasila je 20. maj Svetskim danom pčela i on se obeležava od 2018. godine. Datum za ovo obeležavanje je izabran jer je to bio dan rođenja Antona Janše, pionira modernog pčelarstva. Janša potiče iz porodice pčelara u Sloveniji, gde je pčelarstvo važna poljoprivredna aktivnost sa dugogodišnjom tradicijom. Ovaj dan pruža priliku svima – građanima, vladinom , nevladinom ili civilnom sektoru da promovišu akcije koje će zaštititi i unaprediti oprašivače i njihova staništa, poboljšati njihovu brojnost i raznolikost i podržati održivi razvoj pčelarstva.
Ovogodišnja tema – „Pčele inspirisane prirodom da nas sve hrane“, ističe ključne uloge koje pčele i drugi oprašivači imaju u poljoprivredno-prehrambenim sistemima i zdravlju ekosistema planete. Danas se broj pčela, oprašivača i mnogih drugih insekata smanjuje i svi oni su ugroženi gubitkom staništa, neodrživim poljoprivrednim praksama, klimatskim promenama i zagađenjem. Smanjenje broja oprašivača ugrožava proizvodnju hrane, povećava troškove i pogoršava nesigurnost hrane, posebno za ruralne zajednice. Oprašivanje je neophodno za poljoprivredno-prehrambene sisteme, podržavajući proizvodnju više od 75 procenata svetskih useva, uključujući voće, povrće, orašaste plodove i seme. Pored povećanja prinosa useva, oprašivači poboljšavaju kvalitet i raznolikost hrane.Više od 200.000 životinjskih vrsta su oprašivači, od kojih je velika većina divlja, uključujući leptire, ptice, slepe miševe i više od 20.000 vrsta pčela. Pčele i drugi oprašivači takođe služe kao indikatori zdravlja životne sredine, pružajući uvid u ekosisteme i klimu.Opsežna istraživanja u proteklih desetak godina pokazala su da životinje koje obavljaju oprašivanje (pčele, slepi miševi, bube, ptice, leptiri, muve, ose, moljci) donose nemerljivu ekonomsku i ekološku korist ljudima, biljkama cvetnicama i prirodi. Pčela – koja je jedino živo biće koje nije nosilac ni jednog patogena – ni virusa, ni bakterija, ni gljivica je najdominantiji i najspecijalizovaniji oprašivač, a procenjuje se da ima oko 20.000 poznatih vrsta pčela koje žive u uzajamno korisnoj zajednici sa većinom od 250.000 skrivenosemenica na planeti. Zapravo, vrsta pčela ima mnogo više, s obzirom da postoje mnoge neopisane vrste, a stalno se otkrivaju i nove, naročito u pustinjama duž mediteranske obale ili od šuma centralne Amerike do pustinje Atakama u severnom Čileu.
Med, propolis, vosakPčele obezbeđuju i med koji je prvenstveno ekološka tvorevina, jer ne sadrži otrove koji mogu da budu štetni po čoveka i njegovu okolinu. Za razliku od saharoze, koji je složen šećer, med je prost šećer i posle jela direktno ulazi u krv.On je, praktično, ne samo hrana već i pomoćno lekovito sredstvo. Pčelinji proizvod je i propolis koji je je u narodu poznat kao prirodni antibiotik. On se upotrebljava i za izradu raznih krema. Vosak je, takođe, proizvod pčela i do danas niko nije napravio zamenu za ovaj pčelinji proizvod. U narodu su poznata i lekovita svojstva mleča, koji se sve više koristi i u farmaceutskoj industiji.Kao potpuno ekološka tvorevina, med ne sadrži nikakve otrovne materije koje bi na bilo koji način imale štetno dejstvo na čovečiji organizam. Naime, ukoliko se dogodi da pčela bude otrovana sredstvima kojima nesavesni voćari prskaju voćke u vreme cvetanja, pčelinje jato ne-će da primi u košnicu takvu pčelu. Tačnije, svaka košnica ima svoj specifičan miris, a ukoliko naiđe otrovana pčela koja sobom nosi drugačiji miris, iako pripada tom jatu, neće više biti pri-mljena u košnicu. Takva pčela ugine, dok med, tako, ostaje nezagađen i potpuno čist. Čak i u gradovima u kojima ima otrovnih isparenja, med nije zagađen.Osim smanjenja proizvodnje meda, nestanak pčela izaziva višestruku štetu, pošto je oprašivanje za koje su „zadužene“ pčele i bumbari, od životnog značaja za pojedine kulture. Smatra se da je jedan od uzroka nestajanja pčelinjih društava u Srbiji i u svetu povećana smrtnost u zimskom periodu, zbog neuhranjenosti. Sumnja se i na razne viruse i pesticide, kao i na klimatske promene koje imaju znatan uticaj pre svega na sekreciju nektara, a u određenoj meri i na prinos polena. Masovna urbanizacija brojnim vrstama pčela umanjuje površinu mogućih staništa. Insekticidi variraju po svojoj otrovnosti za pčele, ali većina izaziva smrtnost ili gotovo pogubne efekte po pčele sakupljačice. Herbicidi eliminišu korov koji može biti važan izvor polena i nektara za slobodne i uzgajane pčele.Zbog opadanja broja oprašivača, a posebno pčela, sprovode se brojna istraživanja i analize, kako bi se predupredile reči Alberta Anštajna.
