U noći između 28. i 29. marta 2026. godine, Srbija će preći na letnje računanje vremena, kada ćemo kazaljke pomeriti unapred za jedan sat. Ovaj pomak donosi gubitak jednog sata sna, ali i priliku za duže dnevno svetlo. Dok pametni uređaji automatski ažuriraju vreme, ostali satovi će zahtevati ručno podešavanje. Naučnici se bave pitanjem kako ovo pomeranje utiče na naše ponašanje i psihološko stanje, a rezultati istraživanja otkrivaju zanimljive povezanosti između našeg raspoloženja i promene vremena.
Naime, dugonajavljivano pomeranje sata konačno je pred nama, tačnije, deli nas još nekoliko sati od početka letnjeg računanja vremena. U noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta, počinje letnje računanje vremena kada ćemo sat pomeriti unapred.
Izgubićemo jedan sat sna, jer ćemo u 2 sata ujutro kazaljke pomeriti na 3 i taj dan će trajati 23 sata. Pitanjem šta nam je teže da prihvatimo – prolećno ili jesenje pomeranje kazaljki sata – bavili su se naučnici. A rezultati mnogih istraživanja pokazuju kako je naše ponašanje u tesnoj vezi sa ovim ne samo društvenim, već i psihološkim fenomenom.
U nedelju, 29. marta, osetićemo jednu promenu,a to je da će mrak ujutru duže trajati!
Recimo, u subotu, 28. marta, sunce izlazi u 5 sati, 26 minuta i 8 sekundi, a već sutradan, kada pomerimo kazaljke, mrak će biti sve do 6 sati, 42 minuta i 16 sekundi, jer će sunce izaći tek tada.
Ipak, uprkos tome što će dan početi kasnije, trajaće pola sata duže – 12 sati, 37 minuta i 16 sekundi, sve dok ne počne da pada noć zalaskom sunca u 19 sati, jedan minut i 32 sekunde.
Dan ranije, odnosno danas, u subotu, mrak će pasti sat vremena ranije nego sutra, tačno u – 18.01 sati.
„Treba leći bar sat vremena ranije nego inače“
Kako biste lakše podneli ovu promenu, važno je neposredno pred pomeranje kazaljki početi sa pripremom i to tako što ćete večeras leći ranije.
– Pre očekivanog pomeranja sata, nekih 3 do 4 dana, treba ranije odlaziti u krevet u odnosu na vreme u koje se inače spava. Treba leći bar sat vremena ranije nego što se uobičajeno odlazi – savetuju lekari.
Zašto dan ranije
Dok su 2025. časovnici pomereni 30. marta, ove godine to će se dogoditi dan ranije i razlog za to je – kalendar.
Naime, od 1996. godine u celoj Evropskoj uniji važi jedinstveno pravilo da letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu. Kako se raspored dana u nedelji menja iz godine u godinu, ni ta poslednja nedelja ne pada uvek na isti datum. Tako je 2025. to bio 30. mart, dok je 2026. godine 29. mart.
Protivljenje pomeranju kazaljki na satu dva puta godišnje prisutno je u Evropi već godinama, a naročito je bilo aktuelno 2019. godine kada je EU pokrenula pitanje trajnog ukidanja pomeranja sata. Ali sve je obustavljeno zbog pandemije korone, i ta tema kasnije nije vraćana na dnevni red. Građani Srbije takođe negoduju zbog ove prakse i čekaju da EU konačno „zakuca kazaljke“, što će automatski uraditi i naša zemlja.
Koje vreme odabrati – letnje ili zimsko
Razlog zašto se zemlje EU nisu usaglasile oko ukidanja pomeranja sata nije u tome da li ga treba ukinuti (većina se slaže da je praksa zastarela), već koje vreme zadržati (zimsko ili letnje) i kakve bi posledice to imalo.
U predlogu Evropske komisije iz 2018. dozvoljeno je svakoj državi da bira:
- stalno zimsko vreme (prirodnije, bliže suncu)
- stalno letnje vreme (više svetla uveče)
Tu je nastala podela.
Takođe, poznato je da pomeranje sata utiče na naš bioritam, a istraživanja stručnjaka potvrdila su da može da izazove fizičke i psihičke tegobe kod mnogih. Neurolozi upozoravaju da velika opasnost preti kardiovaskularnim bolesnicima i da postoji povećana opasnost od srčanog udara.
Da li smo u „pogrešnoj“ zoni?
Pomeranje sata uvek iznova pokreće staru debatu da li smo u pravoj vremenskoj zoni i šta bi se desilo kada bismo prešli na „grčko vreme“?
Mnogi ljubitelji dugih letnjih večeri maštaju o tome da se izjednačimo sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom, koje se nalaze u istočnoevropskoj vremenskoj zoni (EET). Ipak, iako ta ideja zvuči primamljivo, istina je da bi takav potez doneo i ozbiljne posledice po naš svakodnevni život.
Foto: Al/valjevonadlanu.rs
