Vladika Nikolaj Velimirović važi za jednog od najvećih duhovnih autoriteta u istoriji Srbije. Na njegove reči, narod gleda kao na proročanstva i pitanje opstanka.
Vladiku Nikolaja Velimirovića srpski narod naziva „novim Zlatoustim“, ali i „srpskim prorokom“. Veruje se da su njegove reči najtačnija proročanstva.
Umeo je da spozna i izrazi iskušenja koja će zadesiti narod, pa je tako govorio o duhovnim padovima, ratovima i udaljavanju od vere.
Poruka vladike Nikolaja jeste da posle svakog pada dolazi obnova, i da narod, čak i iz pepela, može ponovo pronaći svoj put.
„Ako Srbi izgube Hrista…“
Vladika je najčešće upozoravao na opasnost udaljavanja od Boga i smatrao je da, narod koji izgubi duhovni kompas postaje lak plen zla i sebičnosti.
„Ako Srbi izgube Hrista, izgubiće i državu“, rečenica koju je izgovorio Vladika Nikolaj Velimirović, a često je citirana.
To nije bilo upozorenje, već dijaznoza vremena u kome je živeo i proročki pogled u ono što dolazi.
Tokom Drugog svetsokg rata, dok je bio zatočen u logoru Dahau, Vladika Nikolaj je napisao mnoga dela u kojima je govorio o stradanjima koja tek dolaze.
Nije ih doživljavao kao kaznu, već kao duhovno iskušenje koje vodi ka pročišćenju naroda.
„Srbi neće nestati, ali će kroz vatru i pepeo ponovo sebe pronaći“, rekao je on, a povezuje se sa ratovima tokom devedesetih godina, bombardovanjem, egzodusima…
Mnogi smatraju da su njegove reči na taj način ispunjene.
Poruke i reči vladike Nikolaja Velimirovića:
Zalud usta puna molitve, ako je srce prazno
Tri su glavne vrline: vera, nada i ljubav. Vera u Boga. Nada u večni život. Ljubav prema Stvoritelju i stvorenjima.
Vera nam treba da bi se mogli nadati, nada da bi mogli živeti, a ljubav da bi mogli kao kulturan narod živeti.
Škola počiva na veri učitelja i učenika. Država počiva na veri građanina u građanina i u vlast. Brak postoji na veri u dobronamernosti obe strane. Prijateljstvo postoji na veri u iskrenost obe strane.
Drži veru pošto-poto i čekaj dok ljubav iz vere ne nikne. Izgubiš li ljubav, izgubio si mnogo. Izgubiš li veru izgubio si sve.
Kad sam bio dečak verovao sam u Boga, ali sada ne moram više da verujem, jer znam da Bog postoji.
Bog nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje. Ima li baštovana koji sejući povrće želi da mu se povrće sasuši i propadne? Jednu želju Bog ima:da se svi ljudi pokaju i od zla povrate.
Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!
Svako može biti prorok. Onome što zlo radi, reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode.jer nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno.
O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu – dok ne utvrdiš veru u Njega,
o tuđem grehu – dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu – dok ne svane!
Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.
Obrazovan je onaj koji ima obraza – besedio je Nikolaj Velimirović
Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.
Lako je naučiti životinju, lako je naučiti prostaka, ali teško je naučiti onoga ko je nenaučen postao učitelj drugima.
Od mnogih koji jure za bogaćenjem čućeš ovakvo opravdanje: „Kad se obogatim moći ću činiti dobra dela.“ Ne veruj im, jer obmanjuju i tebe i sebe.
Kao što se sveća od sveće pali, tako i dobro delo od dobrog dela.
Voda se može upotrebiti za električnu vodenicu, ali i za potop sveta.
Od pamtiveka vuci kolju jaganjce,a nikada nijedno jagnje nije zaklalo vuka,
pa ipak je u svetu više jaganjaca nego vukova.
Zalud je bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu drži uskislo vino.
Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.
Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.
Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest duše.
Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.
Ljudi koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom.
Foto: valjevonadlanu.rs
