Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas slave Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan. Ovo je jedan od velikih hrišćanskih praznika i u pravoslavlju označava Vaznesenje Isusa Hrista na nebo, 40 dana nakon Vaskrsa.
Spasovdan pada uvek u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.
Prema Novom zavetu, nakon vaskrsenja Isus se 40 dana javljao učenicima, a zatim se vazneo na nebo pred njima na Maslinskoj gori kod Jerusalima. Time se završava njegov zemaljski život i započinje širenje hrišćanstva preko apostola.
U crkvenom kalendaru praznik se zove Vaznesenje Gospodnje, a u narodu Spasovdan. Naziv dolazi od reči Spas – Spasitelj, odnosno Hristos. Spasovdan nema fiksan datum jer zavisi od Vaskrsa. Pada u periodu između majа i juna i to uvek u četvrtak.
Narodna verovanja
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vazneo se na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.
Foto: sabornik.rs
Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.
Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.
Nekada se na ovaj važan datum obavezno se klalo jagnje, kao žrtva svecu, tj, u ovom slučaju samom Hristu.
Običaji na Spasovdan
Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise – osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
Te litije se priređuju radi napretka useva (letine), kiše i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući, dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da „čuva selo od crva“.
Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, ne dođe na čoveka „lošotinja“ i da insekti ne opustoše njive.
Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru i da se do ovog dana ne pije mleko od muže u toj godini, pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.
U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora.
Foto: Shutterstock
Molitva
Na Spasovdan se izgovara sledeća molitva: „Sveti spase, spasi duše naše!“
Praznik oslikava i uzdizanje iz pepela, obnavljanje vere i predstavlja najsrećniji dan jer, kako običaji nalažu, na Spasovdan sve treba započeti.
Svaki novi poduhvat koji napravite na ovaj praznik, veruje se da će vas u njemu pratiti radost.
Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.
Prema običajima, na današnji dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Foto: Arhiv
