Poreska administracija u Srbiji vodi posebnu evidenciju o poreskim dugovima za koje je naplata privremeno neizvesna ili otežana. Takve obaveze u propisima su označene kao sumnjive i sporne poreske obaveze, a njihovo evidentiranje uređeno je posebnim pravilima koja imaju za cilj da obezbede realniji prikaz potraživanja države i bolju kontrolu nad postupcima naplate.
Prema rečima računovođe Ane Diničić, u ovu kategoriju svrstavaju se neplaćene poreske obaveze u nekoliko specifičnih situacija.
„Najčešći slučaj odnosi se na privredna društva nad kojima je otvoren stečajni postupak. Od trenutka otvaranja stečaja, pa sve do njegovog okončanja ili eventualne obustave, poreski dugovi takvih preduzeća vode se kao sumnjivi i sporni. Razlog za to leži u činjenici da je u stečajnom postupku neizvesno u kojoj meri će poverioci, uključujući i državu, uspeti da naplate svoja potraživanja“, navodi Diničić.
Pored preduzeća u stečaju, u ovu grupu ulaze i poreske obaveze privrednih društava koja su izbrisana iz registra tokom postupka prinudne likvidacije.
„Njihovi dugovi se kao sumnjivi i sporni evidentiraju od dana brisanja iz registra, pa sve dok se ne utvrdi da li postoji drugo lice koje je dužno da ih izmiri. Ukoliko takvo lice ne postoji ili naplata nije moguća, postupak se završava donošenjem rešenja o nenaplativosti ili nastupanjem apsolutne zastarelosti“, objašnjava naša sagovornica.
Posebna pravila važe i za poreske obaveze fizičkih lica. Kada poreski organ sazna da je poreski obveznik preminuo, njegovi dugovi se privremeno svrstavaju među sumnjive i sporne obaveze. Takav status traje do trenutka kada se utvrdi da li naslednici preuzimaju odgovornost za izmirenje obaveza ili dok se ne donese odluka da je dug nenaplativ, odnosno zastareo.
Sličan tretman imaju i poreski dugovi poslovno nesposobnih lica, ali samo u delu koji premašuje vrednost njihove imovine. Od dana kada poreski organ dobije saznanje o poslovnoj nesposobnosti, pa do eventualnog vraćanja poslovne sposobnosti ili donošenja odluke o nenaplativosti, takve obaveze vode se u posebnoj evidenciji.
Među sumnjive i sporne obaveze svrstavaju se i dugovanja odsutnih fizičkih lica kada njihov iznos premašuje vrednost raspoložive imovine. Ovakav status traje do prestanka razloga zbog kojih je tom licu postavljen zastupnik ili do trenutka kada se utvrdi da dug nije moguće naplatiti.
„Kada je reč o preduzećima u stečaju, osnov za knjiženje predstavlja prijava potraživanja koju poreski organ podnosi u stečajnom postupku. Za sve ostale kategorije koristi se elektronski namenski izveštaj koji služi kao formalna osnova za promenu statusa poreske obaveze u informacionom sistemu poreske administracije“, kaže naša sagovornica.
Sam postupak knjiženja podrazumeva posebne računovodstvene promene. Iznos koji dobija status sumnjive i sporne obaveze najpre se storno knjiži sa postojećih računa na kojima je evidentiran redovan poreski dug.
„Istovremeno se isti iznos prenosi na posebne račune namenjene evidentiranju sumnjivih i spornih poreskih potraživanja. Na taj način obezbeđuje se razlika između redovno naplativih poreskih obaveza i onih kod kojih postoji značajna neizvesnost u pogledu naplate“, navode iz Poreska administracije.
Foto: valjevonadlanu.rs
