Kraj juna za mnoge zaposlene predstavlja poslednju priliku da iskoriste preostale dane godišnjeg odmora iz prethodne godine, u skladu sa Zakonom o radu koji jasno definiše rokove, način korišćenja i odgovornosti poslodavca. Iako se pravo na odmor ostvaruje tokom kalendarske godine, u praksi se najčešće koristi u dva dela, uz mogućnost prenosa pod određenim uslovima, kao i jasno propisane izuzetke za zaposlene koji zbog posebnih životnih okolnosti nisu bili u mogućnosti da ga iskoriste na vreme.
Termin korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac Kraj juna za mnoge zaposlene znači i poslednju priliku da iskoriste preostale dane godišnjeg odmora iz prethodne godine.
Zakon o radu precizno određuje rokove i pravila, uz nekoliko izuzetaka koji važe za posebne životne okolnosti. Može li se stari godišnji koristiti i posle 30. juna? Prema važećim propisima, godišnji odmor može da se koristi odjednom ili iz više delova.
Ukoliko zaposleni odluči da iskoristi ceo odmor u kontinuitetu, on bi trebalo da bude realizovan tokom godine za koju je ostvaren. Međutim, u praksi se odmor najčešće deli na dva dela. Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući najmanje dve uzastopne radne nedelje odmora tokom kalendarske godine, dok preostali deo može da se prenese i iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Godišnji odmor iz 2025. godine mora biti iskorišćen najkasnije do 30. juna 2026. godine; prvi deo godišnjeg odmora za 2026. godinu, u trajanju od najmanje dve radne nedelje, koristi se do kraja godine, dok se ostatak može preneti do 30. juna 2027.
Ko ima pravo na izuzetak?
Posebna pravila važe za zaposlene koji zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta nisu mogli da iskoriste godišnji odmor.
Oni imaju pravo da kompletan odmor prenesu i iskoriste do 30. juna naredne godine. Ako se godišnji odmor ne iskoristi ni u zakonski predviđenom roku, pravo na njega prestaje, a poslodavac nema obavezu da zaposlenom isplati novčanu naknadu umesto odmora.
Ko odlučuje o terminu odmora?
Termin korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac, vodeći računa o potrebama procesa rada, ali i o zahtevima zaposlenog. Iako nije obavezan da prihvati željeni termin, dužan je da ga razmotri. Rešenje o korišćenju odmora može biti dostavljeno elektronskim putem, a na zahtev zaposlenog i u pisanoj formi, najmanje 15 dana pre početka odmora.
U slučaju kolektivnog godišnjeg odmora, odluka može biti istaknuta na oglasnoj tabli poslodavca. Promena termina moguća je samo zbog opravdanih potreba posla i najkasnije pet radnih dana pre početka odmora. Kada godišnji jednom počne, poslodavac više nema pravo da ga prekida niti da menja već utvrđene rokove.
Foto: valjevonadlanu.rs
