Mnogi građani nisu sigurni da li njihov objekat podleže postupku legalizacije. Iako se često smatra da svaka građevina mora da bude ozakonjena, propisi predviđaju niz izuzetaka.
Objekti sa urednom dokumentacijom
Legalizacija nije potrebna za kuće, stanove i poslovne prostore koji su izgrađeni na osnovu važeće građevinske dozvole, u skladu sa odobrenim projektom i za koje je izdata upotrebna dozvola.
Za ove nekretnine ne postoji obaveza pokretanja postupka ozakonjenja niti plaćanja dodatnih taksi.
Međutim, ukoliko je objekat naknadno dograđivan ili je izveden suprotno odobrenom projektu, deo koji odstupa od dokumentacije može zahtevati posebnu proceduru.
Pomoćni objekti koji ne podležu legalizaciji
Propisi prepoznaju određene pomoćne objekte za koje nije potrebna građevinska dozvola, pa samim tim ni postupak legalizacije.
To se, između ostalog, odnosi na:
- drvene šupe za alat,
- manje nadstrešnice,
- pergole i slične pomoćne konstrukcije.
Ukoliko se njihova namena promeni, na primer ako dobiju instalacije, grejanje ili počnu da služe za stanovanje, mogu postati predmet drugih zakonskih procedura.
Privremeni objekti podležu posebnim pravilima
Kiosci, montažne tezge, sezonske bašte i drugi privremeni objekti ne prolaze kroz klasičan postupak legalizacije.
Za njih se izdaje odobrenje za postavljanje koje važi određeni vremenski period. Ako objekat ostane na lokaciji nakon isteka dozvole, može se smatrati bespravno postavljenim.
Šta važi za poljoprivredne objekte?
Na poljoprivrednom zemljištu dozvoljena je izgradnja pojedinih ekonomskih objekata namenjenih obavljanju poljoprivredne delatnosti, poput:
- plastenika,
- staklenika,
- manjih ambara,
- skloništa za stoku.
Problem nastaje kada se takvi objekti koriste za stanovanje ili turističku delatnost, jer tada mogu biti potrebne dodatne dozvole ili postupak ozakonjenja.
Za koje radove nije potrebna legalizacija?
Legalizacija se uglavnom ne odnosi ni na manje građevinske radove, kao što su:
- ograde između parcela,
- popločane staze,
- manji potporni zidovi,
- bazeni određene zapremine.
Za pojedine zahvate dovoljno je jednostavno odobrenje, dok za neke nije potrebna nikakva posebna dozvola.
Kako proveriti status objekta?
Najsigurniji način je provera podataka u Katastru nepokretnosti, kao i obraćanje nadležnom odeljenju za urbanizam u lokalnoj samoupravi.
Katastar pokazuje da li je objekat uredno upisan, dok nadležna služba može da potvrdi da li postoji obaveza pokretanja postupka legalizacije.
Stručnjaci preporučuju da se stanje na terenu uvek uporedi sa podacima iz katastra, jer čak i manje razlike u kvadraturi ili naknadne dogradnje mogu zahtevati dodatnu dokumentaciju.
Važno i prilikom kupovine nekretnine
Pravni status objekta jedan je od najvažnijih faktora prilikom kupovine nekretnine. Objekti sa urednom dokumentacijom lakše se prodaju, jednostavnije se kupuju putem stambenih kredita i ne nose rizik dodatnih troškova legalizacije.
Zbog toga stručnjaci savetuju da kupci pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora zatraže aktuelni list nepokretnosti i provere da li se podaci iz dokumentacije u potpunosti poklapaju sa stvarnim stanjem na terenu.
Foto: valjevomadlanu.rs
