Slepa devojčica koja ne odustaje: Ide u školu, uči i kod kuće obavlja svoje obaveze.
Iako ne vidi svet oko sebe, ova devojčica svakog dana pokazuje koliko su volja, upornost i podrška važni za odrastanje i samostalan život. Ide u školu, uči, izvršava svoje obaveze, a kod kuće učestvuje u svakodnevnim poslovima i trudi se da bude što samostalnija. Njena priča govori o životu sa invaliditetom, ali još više o hrabrosti deteta koje se svakodnevno suočava sa izazovima i ne odustaje od svojih snova.
Život bez vida, ali sa velikim snovima: Slepa devojčica koja svakog dana pomera svoje granice
Slepilo nije prepreka za obrazovanje, odrastanje i ostvarivanje snova. To najbolje pokazuje priča jedne devojčice Mine koja, uprkos tome što ne vidi, svakodnevno ide u školu, uči, izvršava svoje obaveze i trudi se da bude što samostalnija. Njena svakodnevica možda je drugačija od svakodnevice njenih vršnjaka, ali njena želja da uči, napreduje i živi punim životom nije ništa manja.
Svako jutro za nju počinje kao i za većinu njenih vršnjaka – pripremom za školu. Međutim, ono što drugima deluje jednostavno, za slepu devojčicu često zahteva više vremena, strpljenja i prilagođavanja. Odeća, školske knjige, pribor, priprema za nastavu i organizacija dana deo su njenih svakodnevnih obaveza.
Mina ide u školu, prati nastavu, uči i izvršava školske zadatke. Za savladavanje gradiva koristi prilagođene materijale i pomagala koja joj omogućavaju da prati nastavu i bude ravnopravna sa svojim vršnjacima. Njeno obrazovanje nije samo put do znanja i budućeg zanimanja – ono je i važan korak ka njenoj samostalnosti.
Kod kuće je takođe čekaju obaveze. Pomaže u poslovima primerenim njenom uzrastu, sređuje svoje stvari, brine o ličnim obavezama i uči kako da se što samostalnije snalazi u svakodnevnom životu. Roditelji su joj podrška, ali istovremeno nastoje da joj pruže prostor da sama uradi ono što može.
Put do samostalnosti nije uvek lak. Kretanje, snalaženje u prostoru, odlazak u školu, korišćenje javnih površina i komunikacija sa ljudima mogu predstavljati dodatni izazov.
Zato je važno da društvo razume potrebe osoba sa invaliditetom i da im omogući jednake uslove za obrazovanje, kretanje, rad i život.
Njena priča pokazuje da osoba sa invaliditetom ne treba da bude posmatrana kroz ono što ne može, već kroz ono što može i želi da postigne. Slepa devojčica Mina nije samo učenica kojoj je potrebna pomoć – ona je dete sa svojim interesovanjima, obavezama, željama i planovima.
Najvažnije je da joj društvo ne postavlja dodatne prepreke. Pristupačne škole, bezbedni putevi, prilagođeni nastavni materijali, podrška nastavnika i razumevanje okoline mogu napraviti ogromnu razliku u njenom životu.
Mina možda ne vidi svet oko sebe, ali ga upoznaje kroz zvuk, dodir, govor, znanje i iskustvo. Svaki naučeni zadatak, svaki samostalno obavljen posao i svaki korak koji napravi predstavljaju malu, ali važnu pobedu.
Njena svakodnevica zato nije priča o nemoći. To je priča o upornosti, učenju, odrastanju i borbi za ravnopravnost.
Jer cilj nije da osoba sa invaliditetom bude izdvojena i zaštićena od života. Cilj je da joj se omogući da, uz podršku koja joj je potrebna, živi svoj život, ide u školu, ima svoje obaveze, donosi odluke i jednog dana samostalno gradi svoju budućnost.
Foto: valjevonaldanu.rs
