U Srbiji će u utorak, 4. avgusta, biti sunčano i veoma toplo vreme, navodi se u današnjoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Duvaće slab, promenljiv vetar. Najniža temperatura biće od 11 stepeni na jugozapadu i jugoistoku Srbije do 23 stepena u Valjevu, a najviša od 35 do 40 stepeni. U Beogradu se sutra očekuje sunčano i veoma toplo vreme.
Duvaće slab, promenljiv vetar. Najniža temperatura biće od 20 do 23 stepena, a najviša oko 38. Kako se navodi, sutra bi nepovoljne biometeorološke prilike mogle naročito da utiču na osobe sa varirajućim krvnim pritiskom.
Smanjena koncentracija i nesanica su moguće meteoropatske reakcije. U najtoplijem delu dana savetuje se dodatna zaštita od UV zračenja i boravak u hladovini. Idućih sedam dana biće pretežno sunčano i veoma toplo.
Od četvrtka do kraja sedmice (od 6. do 9. avgusta) uslediće uz lokalni razvoj oblačnosti popodnevni kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom.
RHMZ je objavio upozorenje na dugotrajni toplotni talas tokom kojeg se očekuje maksimalna temperatura od 35 do 38 stepeni, lokalno i do 40.
Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas će biti najizraženiji u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuje maksimalna dnevna temperatura oko 40 stepeni.
U periodu od 8. do 13. avgusta intenzitet vrućina će oslabiti uz dnevne maksimume od 30 do 35 stepeni, a zatim se ponovo očekuje porast temperature i nastavak toplotnog talasa. U Valjevu, Baogradu i Vojvodini i očekuju se tropske noći.
Dugotrajan period veoma visoke temperature dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva – deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom.
Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja sunčevom zračenju u periodu od 10 do 17 časova, kada su temperatura vazduha i UV zračenje najintenzivniji, uz redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kad god je to moguće.
U gusto izgrađenim urbanim sredinama, naročito u saobraćajnim gužvama i zonama sa intenzivnim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina, toplotno opterećenje biće dodatno izraženo, što će dodatno povećavati rizik od pregrevanja organizma i pogoršanja zdravstvenog stanja osetljivih kategorija stanovništva.
Dugotrajan period visoke temperature, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom.
Posebno su ugroženi šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište.
U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.
Dugotrajan toplotni talas značajno opterećuje elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem.
Visoka temperatura može da dovede do deformacije i omekšavanja asfaltnih kolovoza, povećava rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i verovatnoću saobraćajnih nezgoda usled smanjene koncentracije učesnika u saobraćaju.
U železničkom saobraćaju povećava se rizik od deformacije (dilatacije) šina usled ekstremnog zagrevanja čelika.
Istovremeno, očekuje se izražen toplotni stres u poljoprivredi i stočarstvu, sa nepovoljnim uticajem na biljnu proizvodnju, zdravlje životinja i produktivnost.
Foto: valjevonadlanu.rs
