Koalicija „Svanuće“ upozorava da Grad Valjevo, dok planira prodaju građevinskog zemljišta u javnoj svojini, istovremeno ne naplaćuje potencijalno milionske iznose od reklamnih površina na benzinskim stanicama i objektima kladionica. U saopštenju se ukazuje na rezultate analize 100 rešenja Lokalne poreske administracije, donetih od 27. avgusta do 6. oktobra, i postavlja pitanje zašto još nisu rešeni slučajevi neevidentiranih objekata na koje je sama LPA ranije ukazala.
Saopštenje Koalicije „Svanuće“ prenosimo u celosti:
Analiza 100 rešenja koja je Lokalna poreska administracija (LPA) donela od 27. avgusta do 6. oktobra pokazuje nešto zabrinjavajuće: među njima i dalje nismo pronašli rešenja za upravo one neevidentirane benzinske stanice i kladionice na koje je sama LPA ranije ukazala.
LPA je za benzinske stanice navela konkretne podatke samo za LUKOIL, dok je za ostale objekte morala naknadno da traži dokumentaciju od Urbanizma i Inspekcije. Za LUKOIL je 2026. godine utvrđeno svega 6,50 m² reklamne površine i godišnja obaveza od 83.265 dinara.
Kod kladionica LPA je eksplicitno navela šest lokacija za koje nema ni odobrenje ni zapisnik: Mozzart u Pantićevoj 103–105 i Karađorđevoj 53, tri BalkanBet lokacije i AdmiralBet u Sinđelićevoj 11.
Istovremeno, LPA je saopštila da je za samo oko 40 dana donela 100 novih rešenja.
Zato pitamo: ako je moglo da se donese 100 rešenja za 40 dana, zašto još nisu rešeni slučajevi koje je sama LPA već označila kao neevidentirane?
1. Samo pumpe – više od 16 miliona dinara za pet godina
Na teritoriji Valjeva postoji najmanje 15 benzinskih stanica. Svaka ima upadljiv reklamni totem ili stub, najčešće dvostran, kao i druge brendirane površine na lokaciji.
Ako kao krajnje konzervativnu procenu uzmemo samo 20 m² reklamne površine po stanici i prosečnu naknadu od 30 dinara po m² dnevno, dobijamo:
20 × 30 × 365 = 219.000 dinara godišnje po pumpi.
Za 15 pumpi to je 3.285.000 dinara godišnje, odnosno 16.425.000 dinara za pet godina, i to bez kamate.
Ovo nije konačno utvrđena šteta, već konzervativan model koji nadležni organi moraju da provere stvarnim merenjem svake lokacije.
2. Kladionice – još preko osam miliona
Ako se isti oprezan model primeni na šest lokacija kladionica za koje LPA eksplicitno kaže da nema ni odobrenje ni zapisnik i uzme prosek od samo 25 m² po objektu, dobija se:
6 × 25 × 30 × 365 = 1.642.500 dinara godišnje, odnosno 8.212.500 dinara za pet godina.
Pri tome je ova procena očigledno konzervativna: samo objekat u Karađorđevoj ulici, prema našem terenskom merenju, ima reklamnu celinu reda veličine oko 100 m².
Kada se saberu samo ove dve grupe, dolazi se do oko 24,6 miliona dinara potencijalno nenaplaćenog prihoda za pet godina.
To je približno 210.000 evra, i to bez kamate, bez drugih kladionica, trgovinskih lanaca, bilborda, banaka, apoteka i drugih oglašivača.
3. A gde je kamata?
Zakon propisuje petogodišnji rok za utvrđivanje i naplatu poreskih i sporednih davanja, uz pravila o prekidu i toku zastarelosti. Za dospele obaveze zakon predviđa i kamatu od narednog dana posle dospelosti.
Zato pitamo: da li je ijednom obvezniku kome se naknadno utvrđuje naknada za oglašavanje obračunata kamata? Ako nije – zašto nije? I ko će snositi odgovornost ako zbog daljeg nečinjenja deo potraživanja zastari?
4. Pravobranilaštvo i načelnik uprave ćute
Pre nekoliko nedelja obratili smo se načelniku Gradske uprave i Zajedničkom pravobranilaštvu sa zahtevom da se hitno uključe, utvrde stvarni obim nenaplaćenih prihoda i zaštite imovinske interese Grada. Do danas javnosti nije predstavljena reakcija koja bi pokazala da je započeta sistemska kontrola. A vreme teče.
5. Prodaja zemljišta može – naplata sopstvenih prihoda ne može?
Istovremeno, Grad Valjevo u 2026. godini ima usvojen Program otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini, njegovu dopunu i javne oglase za otuđenje zemljišta putem javnog nadmetanja.
Koalicija „Svanuće“ zato postavlja jednostavno pitanje:
Kako je moguće da Grad organizovano prodaje javnu imovinu, a istovremeno godinama nije u stanju da evidentira i naplati prihode koji su mu bukvalno pred očima – na reklamnim stubovima, izlozima i fasadama širom Valjeva? Zašto se građanima govori da je prodaja imovine potrebna radi prihoda, ako se istovremeno ne naplaćuju milioni dinara koji su već dostupni kroz postojeće gradske naknade? Dok se na to ne odgovori dokumentima i brojevima, sumnja da je stvarna pozadina prodaje drugačija ostaje legitimno javno pitanje.
Ne tvrdimo da je 24,6 miliona konačno utvrđena šteta. Smatramo da je ona mnogo veća. Tvrdimo da dokumentacija i konzervativni proračuni daju više nego dovoljan razlog za hitnu službenu kontrolu svih nezastarelih perioda.
Posle svega, više nije pitanje da li postoji problem.
Pitanje je koliko je novca Grad propustio da naplati, zašto je to dozvoljeno i ko je bio dužan da to spreči.
Ujedinjeno Valjevo moze Svanuce
