Utvrđivanje odgovornosti za policijsku brutalnost, nezavisna kontrola rada policije i korenita reforma bezbednosnog sektora bile su ključne poruke tribine „Ka policiji u službi građana“, na kojoj su govornici ukazali na potrebu da policija bude odgovorna građanima, a ne političkim strukturama.
O slučaju policijske torture u Valjevu posebno je govorila advokatica Jana Aćimović Planojević, koja zastupa deo oštećenih građana. Ona je iznela detalje o postupku koji se odnosi na prebijanje i zlostavljanje građana, navodeći da je predmet sa obimnom dokaznom dokumentacijom devet meseci stajao u valjevskom tužilaštvu bez konkretnih pomaka.
Kako je istakla, tek nakon prebacivanja predmeta u Tužilaštvo za organizovani kriminal počele su istražne radnje. Do sada je saslušano 25 oštećenih, a nadležnim organima pristižu i nove prijave.
„Ove nedelje podnela sam još jednu prijavu. U pitanju je čovek koji je privatnik i u čiju su radnju neprestano slali inspekcije. Bio je uplašen i do sada nije smeo da podnese prijavu“, navela je Aćimović Planojević.
Govoreći o događajima u Valjevu, advokatica je ukazala na, kako je ocenila, brojne propuste u postupanju policije i zdravstvenih ustanova. Navela je da su medicinski pregledi pojedinih povređenih bili neadekvatni, zbog čega su angažovani lekari Đorđe Alimpijević i Slobodan Nikolić, koji su tokom 33 sata pregledali 25 oštećenih i sačinili medicinske izveštaje.
Prema njenim rečima, među žrtvama policijskog nasilja bili su i građani koji nisu učestvovali na protestu, uključujući decu koja su, kako je navela, izvlačena iz taksi vozila i pekara.
Posebno je ukazala na uklanjanje snimaka sa nadzornih kamera, ocenjujući da bi bez snimaka koje su napravili građani bilo mnogo teže dokumentovati šta se dogodilo.
„Nije pokrenut nijedan disciplinski postupak. Sada se govori o ostavkama, ali mi se nećemo zadovoljiti ostavkama – tražimo najstrože osuđujuće presude“, poručila je advokatica.
Ona je ocenila da postojeći mehanizmi kontrole, uključujući Zaštitnika građana, unutrašnju kontrolu policije i tužilaštvo, nisu dali očekivane rezultate. Kao jedno od mogućih rešenja navela je model Severne Irske, u kojem bi kontrola policije bila poverena nezavisnom telu, izvan same policijske strukture.
Vulević: Potrebna je kompletna reforma policije
Bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice Spasoje Vulević ocenio je da promene ne mogu da se završe smenama pojedinih rukovodilaca, već da je neophodna temeljna reforma policijskog sistema.
Govoreći o događajima u Valjevu, istakao je da svi koji su učestvovali u nasilju moraju da odgovaraju. Ukazao je i na dugogodišnje promene u načinu rukovođenja policijom, napredovanju i postavljanju kadrova, za koje smatra da su narušile profesionalne standarde službe.
Vulević je naglasio da je neophodno jasno razdvojiti politički uticaj od policijskog rada, precizno definisati nadležnosti rukovodilaca i uspostaviti delotvornu civilnu kontrolu i javnost rada policije.
Predložio je formiranje nezavisne radne grupe koju bi činili pravnici, predstavnici civilnog sektora, Ministarstva unutrašnjih poslova i stručnjaci iz drugih oblasti, a koja bi analizirala stanje i predložila konkretne mere.
Cvijić: Policija mora da odgovara građanima, a ne političkim centrima moći
Novinar nedeljnika „Radar“ Vuk Cvijić govorio je o promenama u radu policije i njenom odnosu prema političkim strukturama. Ocenio je da je proces politizacije policije počeo ranije i da je doveo do narušavanja profesionalne samostalnosti institucije.
Ukazao je na potrebu transparentnog rada i jasnog utvrđivanja odgovornosti za postupanje policijskih službenika, posebno u slučajevima u kojima su građani izgubili život ili bili izloženi nasilju tokom policijskog postupanja.
„Policiji ne sme da naređuje bilo koja politička opcija – nalogodavci moraju da budu građani Srbije“, poručio je Cvijić, ističući da javnost mora da zna ko izdaje naređenja i ko snosi odgovornost za odluke i postupke policije.
Stanarević: Reforma mora da obuhvati ceo sektor bezbednosti
Vanredna profesorka Fakulteta bezbednosti Svetlana Stanarević ocenila je da reforma policije i službi bezbednosti zahteva novi strateški pristup, koji će u prvi plan staviti zaštitu ustavnog poretka, ljudskih prava i sloboda građana.
Prema njenim rečima, pored kadrovskih promena, neophodno je utvrditi ko je, kada i na koji način prekoračio ovlašćenja, kao i odgovornost ispitati na svim nivoima odlučivanja, a ne samo među najvišim rukovodiocima.
Istakla je da su potrebne i organizacione promene, stručne analize i nezavisne ekspertske grupe koje bi sagledale stanje u institucijama bezbednosti i predložile buduća rešenja.
Zajednička poruka učesnika tribine bila je da odgovornost za postupanje policije ne sme ostati samo na nivou političkih izjava i kadrovskih promena. Zahtevi za utvrđivanje činjenica, procesuiranje odgovornih, nezavisnu kontrolu i profesionalizaciju policije bili su u središtu razgovora o tome kakva policija treba da služi građanima.
Foto: valjevonadlanu.rs
