Srpska pravoslavna crkva 14. novembra obeležava praznik Svetih Kozme i Damjana, u narodu poznat kao Sveti Vrači. Ovi svetitelji, koji su život posvetili lečenju i pomaganju bolesnima, poštuju se kao zaštitnici lekara i svih zdravstvenih radnika, a vernici im se vekovima obraćaju molitvama za zdravlje, ozdravljenje i zaštitu od bolesti.
Prema narodnom verovanju, ovaj dan treba provesti u molitvi, miru i uzdržavanju od teških poslova. Svetim Vračima posebno se mole oni koji boluju, ali i članovi njihovih porodica, tražeći snagu, zdravlje i Božju pomoć. U pojedinim krajevima sačuvani su i običaji koji se prenose s generacije na generaciju.
Šta se prema narodnom verovanju ne radi na Svetog Vrača?
Za praznik Svetih Kozme i Damjana vezuju se različita narodna verovanja. Prema jednom od njih, na ovaj dan trebalo bi izbegavati teške fizičke poslove, naročito radove na velikim visinama.
U pojedinim krajevima postoji i običaj da se bez preke potrebe ne izlazi iz kuće, dok se Sveti Vrači u narodnoj tradiciji smatraju i zaštitnicima od udara groma.
Ovi običaji predstavljaju deo narodnog predanja i verovanja, a ne crkvena pravila. Suština praznika, prema pravoslavnoj tradiciji, jeste molitva, vera, dobročinstvo i sećanje na svetitelje koji su svoj život posvetili pomaganju drugima.
Ko su bili Sveti Kozma i Damjan?
Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća, lekari i čudotvorci, poreklom iz Male Azije. Njihov otac bio je mnogobožac, a majka hrišćanka, koja ih je nakon njegove smrti odgajala u hrišćanskom duhu, učeći ih veri, milosrđu i ljubavi prema bližnjima.
Prema hrišćanskom predanju, od Boga su dobili dar isceljenja i lečili ljude od različitih bolesti. Svoje znanje i sposobnosti koristili su kako bi pomagali svima kojima je pomoć bila potrebna, ne tražeći za to novac niti bilo kakvu drugu nadoknadu.
Zbog takvog načina života nazvani su besrebrenicima – svetiteljima koji nisu primali novac za svoje usluge. Njihovo životno načelo sažeto je u biblijskim rečima: „Zabadava ste dobili, zabadava i dajte“.
Zašto se nazivaju besrebrenicima?
Koliko su braća bila posvećena svom zavetu da nikada ne naplaćuju lečenje govori i predanje o ženi po imenu Paladija.
Nakon što su joj pomogli da ozdravi, Paladija je Damjanu ponudila tri jajeta. On je dar prihvatio, što je izazvalo negodovanje njegovog brata Kozme, koji je smatrao da je time prekršeno njihovo obećanje da za lečenje neće primati nikakvu nagradu.
Prema predanju, Damjan je dar prihvatio tek nakon što ga je žena zaklela Svetom Trojicom. Kozma je, međutim, ostao toliko nezadovoljan da je zatražio da nakon smrti ne bude sahranjen pored brata.
Ova priča ostala je upamćena kao svedočanstvo o njihovoj posvećenosti zavetu besplatnog lečenja i uverenju da se dar dobijen od Boga ne sme koristiti radi materijalne koristi.
Kako su Sveti Vrači stradali?
Prema hrišćanskom predanju, Kozma i Damjan nastavili su da leče bolesne i šire hrišćansku veru, a njihov ugled i slava proširili su se širom kraja u kojem su živeli.
Predanje govori i o tome da su čudesno izlečili rimskog cara od teške bolesti, nakon čega je on prihvatio hrišćanstvo i oslobodio ih.
Ipak, njihova slava izazvala je zavist nekadašnjeg učitelja, koji ih je namamio u planinu pod izgovorom da će zajedno sakupljati lekovito bilje. Tamo ih je, prema predanju, ubio kamenjem. Njihovo stradanje vezuje se za 284. godinu.
Sveti Kozma i Damjan sahranjeni su u Feremanu, a njihovo poštovanje sačuvano je kroz vekove. U pravoslavnom svetu i danas se smatraju uzorom milosrđa, nesebičnosti i služenja drugima.
Praznik Svetih Vrača zato nije samo dan narodnih običaja, već i podsećanje na vrednosti koje su obeležile njihov život – humanost, požrtvovanost, ljubav prema čoveku i pomaganje bez očekivanja nagrade.
Foto: Arhiv
