Foto: PROFIMEDIA
Pre više od sedamdeset godina Komunistička partija je preuzela kontrolu nad Kinom nakon krvave borbe. Poražena nacionalistička vlada pobegla je na Tajvan, frustrirajući želju Pekinga da zauzme ostrvo. Od tada se Kina uzidgla kao supersila koja se takmičila sa Amerikom; Tajvan je procvetao u samoupravnu demokratiju razvijajući ujedno visokotehnološku moć uz podršku Vašingtona. Sada, nakon decenija slabog zastoja, postoji ponovni rizik od sukoba. Iako je nemoguće znati kako će se ovo dugo rivalstvo odigrati, u nekim aspektima bitka za Tajvan je već u toku.
Kako je Rojters izvestio u decembru 2021. kineska vojska – Narodnooslobodilačka armija – vodi takozvani rat u sivoj zoni protiv Tajvana. Ovo se sastoji od skoro svakodnevne kampanje zastrašujućih vojnih vežbi, patrola i nadzora. Čini se sve je na korak od oružanog sukoba. Od tog izveštaja, kampanja se intenzivirala, a Peking je povećao broj ratnih aviona koje šalje u vazdušni prostor oko Tajvana.
Vojni stratezi kažu za Rojters da strategija sive zone ima potencijal da umanji otpor Tajpeja. Iako ne mogu da predvide budućnost, vojni planeri u Kini, Tajvanu, Sjedinjenim Državama, Japanu i Australiji bez obzira na to, aktivno pokušavaju da razmisle o tome kako bi Peking mogao da pokuša da zauzme ostrvo i kako Tajvan i Amerika, zajedno sa svojim saveznicima, se tome mogu suprodstaviti.
Kina ima niz taktika koje bi mogla usvojiti, kažu vojni stručnjaci. Svi oni nose rizik za predsednika Si Đinpinga i njegovu vladajuću Komunističku partiju. Oni takođe predstavljaju različite izazove za Tajvan i za Sjedinjene Države i njihove saveznike, pre svega Japan. Sijeve opcije uključuju zauzimanje okolnih ostrva Tajvana, blokade ili potpunu invaziju. Neki tajvanski vojni stručnjaci kažu da bi sledeći korak Pekinga mogao biti zauzimanje slabo branjenih i udaljenih ostrva Pratas na severu Južnog kineskog mora. Bilo koji od ovih poteza mogao bi se izmaći kontroli što bi pokrenulo rat između Kine i Amerike oko Tajvana.
Ovaj izveštaj ispituje neke od scenarija sukoba. Zasnovan je na intervjuima sa blizu desetak vojnih stratega i 15 sadašnjih i bivših vojnih oficira iz Tajvana, Sjedinjenih Država, Australije i Japana. Neki aktivni oficiri razgovarali su sa Rojtersom pod uslovom da ostanu anonimni. Izveštaj se takođe oslanja na članke u američkim, kineskim i tajvanskim vojnim i stručnim časopisima i zvaničnim publikacijama. Ovi scenariji su, po svojoj prirodi, spekulativni. To nisu Rojtersova predviđanja o budućim događajima. Nema sigurnosti da bi pravi sukob pratio bilo koju od ovih putanja. A neprijateljstva možda uopšte neće izbiti. Ali sa visokim tenzijama, jedna pogrešna procena mogu postati katalizator sukoba u bilo kom trenutku.
„Za sve strane ulozi su ogromni. U toku je igra života i smrti, a niko od igrača nema načina da zna kako će se završiti“, rekao je Ian Iston, viši direktor Instituta „Project 2049″ u Arlingtonu, u Virdžiniji, i autor knjige „The Chinese Invasion Threat“.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da ministarstvo neće komentarisati „hipotetičke izveštaje“. Ali je dodao da se vladajuća partija na Tajvanu i elementi „nezavisnosti Tajvana“, u dosluhu sa spoljnim silama, neprestano upuštaju u provokacije tražeći „nezavisnost“, što je osnovni uzrok trenutne napete i turbulentne situacije na Tajvanu. Danas, pod Si Đinpingom, Kina je nestrpljiva zbog nespremnosti Tajvana da se potčini vladavini Pekinga. Si kaže da je cilj Kine mirno ujedinjenje, ali je naglašeno odbio da isključi upotrebu sile. Kineska kontrola Tajvana bi dramatično ojačala prestiž Komunističke partije kod kuće i eliminisala ostrvo kao održiv model demokratske alternative vladavini autoritarne Partije. To bi takođe dalo Kini uporište u takozvanom prvom lancu ostrva, liniji koja prolazi nizom ostrva od japanskog arhipelaga do Tajvana, Filipina i Bornea, koji zatvaraju kineska obalna mora.
Za Peking, uspeh bi se pretvorio u komandnu stratešku poziciju u Aziji, podrivajući bezbednost Japana i Južne Koreje i omogućavajući Kini da projektuje moć u zapadni Pacifik. Ali Peking takođe ima podsticaj da bude oprezan – ako bi Amerika i njeni saveznici intervenisali protiv pokušaja preuzimanja Tajvana, mogli bi da nanesu velike gubitke neproverenoj kineskoj vojsci koja decenijama nije ispalila nijedan metak van vojne vežbe. Poraz bi mogao oslabiti Partiju i njenu moć u državi.
Za američku alijansu kinesko preuzimanje Tajvana predstavljalo bi razoran udarac. Prema većini američkih i regionalnih vojnih eksperata, Sjedinjene Države bi jednim udarcem izgubile status vodeće sile u Aziji. Da Amerika nije voljna ili nesposobna da odbrani Tajvan, njena mreža saveznika u azijsko-pacifičkom regionu – uključujući Tokio, Seul i Kanberu – bila bi preko noći daleko podložnija vojnoj i ekonomskoj prinudi iz Kine. Analitičari kažu da bi neki mogli da promene odanost Pekingu. Neki bi mogli tražiti nuklearno oružje da povećaju sopstvenu bezbednost.
Međutim, ako se Amerika odluči da brani ostrvo, nema garancije da će poraziti sve moćniju kinesku vojsku, kažu sadašnji i bivši visoki američki komandanti. Da bi se suprotstavile vojnom usponu Kine, Sjedinjene Države sada uvode novo oružje i strategiju u azijsko-pacifičkom regionu.
Postoje indicije da bi se američki stav mogao učvrstiti. Upitan da li će Sjedinjene Države stati u odbranu Tajvana ako Kina započne napad, predsednik Džo Bajden je izgleda odstupio od dugogodišnje američke politike „strateške dvosmislenosti“ kada je odgovorio: „Da, imamo obavezu da to učinimo.”
Potpukovnik Martin Majners, portparol Pentagona, nije komentarisao „konkretne operacije, angažmane ili obuku“ opisane u ovom izveštaju. Ali Majners je rekao da je Kina „pojačala napore da zastraši i izvrši pritisak na Tajvan i druge saveznike“, a to povećava „rizik od pogrešne procene“. Za Japan je od vitalnog značaja sprečavanje Kine da stekne uporište na svojim trgovinskim putevima. Sa Tajvana, kineska vojska bi mogla da ugrozi japanska južna ostrva i da dominira morskim putevima koji nose njen uvoz i izvoz. Najviši japanski zvaničnici sada javno priznaju da Tokio mora pomoći Sjedinjenim Državama u odbrani Tajvana. Na pitanje o scenarijima sukoba, japansko ministarstvo odbrane je odgovorilo da ne može da komentariše „hipotetička pitanja ili spekulacije“.
Na Tajvanu, ogromna većina od 23,5 miliona ljudi na ostrvu sebe smatraju Tajvancima, a ne Kinezima i podržavaju bliže ekonomske i političke veze sa Sjedinjenim Državama, prema anketama javnog mnjenja i nedavnim rezultatima izbora. Ovo osećanje je ojačalo dok posmatraju tekuću akciju Pekinga u Hong Kongu. Predsednica Tajvana Cai Ingven je više puta rekla da će Tajvan braniti svoju slobodu i demokratski način života. Tajvansko ministarstvo odbrane je u saopštenju navelo da je ostrvska vojska „izradila relevantne protivmere i napravila različite borbene planove” u vezi sa mogućim akcijama i pokušajima da „komunistička vojska” izvrši invaziju na Tajvan. Si je rekao jednu stvar – Tajvan, kako je naglasio, „mora biti i biće“ ujedinjen sa Kinom da bi ostvario svoj san o podmlađenoj Kini, naciji koja ponovo preuzima poziciju koju je vekovima držala kao velika azijska sila.
SCENARIO 1 – BLOKADA MATSU OSTRVA
Nakon što duga kampanja ratovanja u sivoj zoni nije uspela da dovede Tajpej za pregovarački sto, Siju i njegovoj vladajućoj Komunističkoj partiji ponestalo je strpljenja. Istraživanja javnog mnjenja na Tajvanu pokazuju stalno rastuću podršku za formalnu nezavisnost među mlađom generacijom ostrva. Sjedinjene Države i njihovi regionalni saveznici nastavljaju da jačaju vojne i političke veze sa Tajpejem. Si i njegovi najviši vojni komandanti odlučuju da će Kina uvesti blokadu tajvanskih ostrva Matsu u pokušaju da poveća pritisak na Tajpej da započne pregovore o ujedinjenju.
Matsu ostrva su dom za oko 13.500 ljudi. Lanac malih ostrva „grli“ kinesku obalu, koja se nalazi oko devet kilometara od obala kineske provincije Fudžian na najbližoj tački. Komunističke vlasti su Matsu ostrva uvek smatrale delom kineskog okruga Liandženg. Sada planiraju da potvrde ovu tvrdnju.
NAPAD KINE
Brodovi i podmornice kineske mornarice okružuju ostrva. Stotine bagera, ribarskih čamaca i kineskih paravojnih brodova takođe se kreću da podrže okolnu flotilu. Borci kineske vojske počinju danonoćne patrole iznad Tajvanskog moreuza. Tajpej je upozoren da će svi tajvanski lovci, izviđački avioni ili ratni brodovi koji pređu srednju liniju Tajvanskog moreuza biti napadnuti. Peking takođe najavljuje da nikakvi komercijalni ili vojni letovi na ostrva sa Tajvana neće biti dozvoljeni bez odobrenja kineskih organa kontrole letenja. Svim komercijalnim brodovima i trajektnim uslugama sa Tajvana zabranjen je ulazak u luke koje opslužuju gradove koji se nalaze na ostrvima. Svaki putnički ili brod za snabdevanje koji pokuša da probije blokadu biće zaplenjen, upozorava Peking. Mala tajvanska obalska straža i vojni garnizon sada su izolovani i nemoćni da se odupru.
ODGOVOR TAJVANA
Ovo je otvaranje četvrte i najozbiljnije krize u Tajvanskom moreuzu od 1949. Vojni komandanti Tajpeja šalju ratne brodove i borbene avione da napadnu snage kineske vojske koje sprovode blokadu. Sa ogromnom prednošću Kine u projektilima, lovcima i ratnim brodovima, tajvanske snage za oslobađanje su zbrisane mnogo pre nego što stignu do Matsua. Dok Tajpej upućuje hitne pozive za vojnu i diplomatsku pomoć Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima, Peking poziva na hitne razgovore sa vladom Tajvana kako bi se razgovaralo o tome kojom dinamikom će ići ujedinjenje.
ISHOD
Tajvan odbacuje zahteve Pekinga, ali se odlučuje protiv sveobuhvatne vojne kampanje za razbijanje blokade. Ostrva Matsu su praktično pod vlašću Komunističke partije. Međunarodne tenzije naglo rastu dok Sjedinjene Države i njihovi saveznici primenjuju koordinisane trgovinske i ekonomske sankcije prema Pekingu.
SCENARIO 2 – INVAZIJA NA KINMEN
Kina je vodila neprekidnu kampanju ratovanja u sivoj zoni i blokadu ostrva Matsu. Ali tajvanska vlada odlučno odbija da otvori pregovore o ujedinjenju. Usred međunarodnog negodovanja protiv agresije Pekinga, javno mnjenje na Tajvanu dramatično se opire protiv bilo kakvog oblika unije sa Kinom. Tajvan povećava izdatke za odbranu, proširuje period regrutacije i traži naglo povećanje vojnih zaliha i naoružanja od Sjedinjenih Država. Kampanja koju predvode SAD za pomoć Tajvanu uključuje ubrzanu podršku ostrvskom programu za izgradnju flote modernih, nevidljivih podmornica. U međuvremenu, kineska armija pažljivo prikriva nagomilavanje snaga obučenih za amfibijsko iskrcavanje u lukama duž obale provincije Fudžian. Kineska vojska takođe okuplja vazdušno-desantne trupe u mreži baza dalje u unutrašnjosti.
KINESKI NAPAD
Predsednik Si i njegovi najviši komandanti odlučuju da će Peking zauzeti tajvansko ostrvo Kinmen, oko šest kilometara od kineskog lučkog grada Sjamena na obali provincije Fudžijan koji je dom za oko 140.000 ljudi.
Bez upozorenja, kineska vojska počinje artiljerijski i raketni baraž na štab tajvanske vojske, kasarne, odbrambene položaje i ključne infrastrukturne ciljeve Kinmena. Kineski lovci i bombarderi započinju udare na tajvanske garnizonske trupe koje žure na svoje odbrambene položaje. Dok se bombardovanje nastavlja, desantne letelice kineske vojske prepune trupa okupljaju se na plažama Kinmena, a stotine helikoptera prevoze vazdušno-desantne trupe da zauzmu ključne strateške položaje.
Pošto Kina zauzima ostrvski aerodrom, njeni transportni avioni sleću i počinju da isporučuju trupe i opremu. Iz pomorskih baza na kineskoj obali, desetine moćnih kineskih ratnih brodova i podmornica plove u vode između Kinmena i Tajvana u pokušaju da blokiraju sva pojačanja koja stignu do opkoljenog ostrva. Iznad njih, kineski lovci sve vreme u pripravnosti kako bi sprečili tajvanske vazdušne snage da napadnu snage invazije. Trupe kineske armije napadaju plaže Kinmena u pokušaju da se povežu sa vazdušnim snagama u unutrašnjosti ostrva.
ODGOVOR TAJVANA
Tajvanski vojni komandanti pokrenuli su talase raketnih udara na luke duž kineske obale i ratne brodove kineske armije u blizini ostrva. Tajvanski sistem protivvazdušne odbrane takođe ispaljuje rakete zemlja-vazduh na kineske avione iznad Tajvanskog moreuza. Ostrvski mlazni lovci se bore da napadnu kineske lovce i bombardere koji napadaju Kinmen.
ISHOD
Pre nego što Sjedinjene Države i njihovi saveznici mogu da odgovore na očajničke molbe za pomoć iz Tajpeja, kopnene snage kineske vojske nadjačavaju branioce Kinmena. Dok se američke i japanske pomorske snage kreću ka Tajvanskom moreuzu, Peking upozorava da ne bi trebalo da intervenišu. Poziva se na hitan prekid vatre kako bi se vojni i civilni gubici na Kinmenu mogli evakuisati u kineske bolnice i obnoviti osnovne usluge. Peking takođe zahteva da Tajpej pristane na pregovore o ujedinjenju po formuli „jedna zemlja, dva sistema“.
Usred međunarodnog negodovanja, Kina blokira poteze Ujedinjenih nacija da osudi svoju invaziju na Kinmen. Si i najviše kinesko rukovodstvo podnose ekonomske i trgovinske sankcije, računajući da Vašington i njegovi saveznici neće rizikovati veliki rat zbog tako male teritorije. Procena Pekinga je potvrđena kada američki i japanski brodovi i avioni izbegavaju napade na kineske snage. Ali kriza se nastavlja – Vašington počinje da raspoređuje više vazdušnih, pomorskih i kopnenih snaga u Aziji. Ubrzava isporuku oružja Tajvanu i započinje globalnu diplomatsku kampanju za uvođenje tehnološkog embarga Kini.
SCENARIO 3 – CARINSKI KARANTIN
Sa tenzijama koje rastu zbog produžene kineske kampanje ratovanja u sivoj zoni protiv Tajvana i tekuće blokade Matsua, Tajvan nastavlja da odbija vođenje pregovora o ujedinjenju sa Pekingom. Javno mnjenje ostaje snažno iza vlade Tajpeja. Ostrvo povećava potrošnju za odbranu i proširuje period regrutacije. Usred stalnog međunarodnog negodovanja, Sjedinjene Države pojačavaju isporuku oružja za vojsku opkoljenog ostrva: lovce F-16, protivbrodske rakete dugog dometa, tenkove, pametne mine i jurišne helikoptere. Vašington takođe šalje dodatne vojne savetnike da pomognu u hitnom remontu velikih, ali slabo obučenih rezervnih snaga Tajvana. Nakon što je javno potvrdio da će pomoći Sjedinjenim Državama u odbrani Tajvana, Japan raspoređuje jedinice vojske i mornarice na južna ostrva u japanskom arhipelagu radi intenzivne obuke amfibijskog desanta.
Uznemireno pripremama Tajvana, kinesko vojno i političko rukovodstvo pod predsednikom Si Đinpingom odlučuje da uvede brzi carinski karantin Tajvana u pokušaju da primora rukovodstvo ostrva da pristane na pregovore.
KINESKI NAPAD
U poruci trgovinskim partnerima Tajvana, Peking ih podseća da svi oni priznaju zahtev vladajuće Komunističke partije na suverenitet nad samoupravnim ostrvom. U istom obaveštenju, Peking obaveštava međunarodnu zajednicu da će sprovesti carinsku, pomorsku i vazdušnu jurisdikciju nad Tajvanom. Kina takođe najavljuje stvaranje zone za identifikaciju protivvazdušne odbrane, oblasti koja se proteže izvan vazdušnog prostora teritorije gde kontrolori letenja zahtevaju od svih dolaznih letova da se identifikuju. Ovaj potez poništava postojeću kontrolu Tajvana nad njegovim vazdušnim prostorom.
Peking zabranjuje svim brodovima da uđu u ono što se smatralo teritorijalnim vodama Tajvana bez njegove dozvole. Kineske vlasti obaveštavaju sve avio-kompanije i brodarske kompanije da moraju imati zvanično odobrenje Pekinga da uđu ili napuste tajvanski vazdušni prostor ili luke. Oni takođe insistiraju da svi letovi, brodovi i trajekti predaju putničke manifeste i carinske deklaracije kineskim vlastima.
U roku od 24 sata, ogromna flota kineske mornarice, obalske straže i brodova pomorske milicije raspoređuje se oko Tajvana da sprovede karantin, presrećući brodove koji pokušavaju da priđu ostrvu bez odobrenja Pekinga. Borci kineske armije i raketne snage protivvazdušne odbrane spremaju se da napadnu neovlašćene letelice koje ulaze u vazdušni prostor oko Tajvana. Plovila koja idu ka Tajvanu se zaustavljaju u potrazi za oružjem, vojnom tehnologijom ili bilo čim drugim što bi doprinelo odbrani Tajvana. Veći teretni brodovi se preusmeravaju u kineske luke radi pregleda.
Strane vojne snage su upozorene da će biti napadnute ako pokušaju da se približe ostrvu. Pošto su kroz kordon dozvoljene samo osnovne zalihe hrane i energije, Peking zahteva da se međunarodna zajednica uzdrži od mešanja u unutrašnje stvari Kine. Pošto je karantin na snazi i pre nego što Sjedinjene Države i njihovi saveznici mogu da intervenišu, Si poziva tajvanske vlasti da spreče nadolazeću globalnu krizu i otvore hitne pregovore o ujedinjenju.
ODGOVOR TAJVANA
Tajpej odbacuje kineske zahteve za pregovorima i raspoređuje ratne brodove i lovce u pokušaju da probije karantin. Dok poziva na hitnu pomoć od strane Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, Tajpej takođe pokreće raketne udare sa kopna na ratne brodove i avione kineske armije širom ostrva. Kineske snage trpe određene gubitke, ali napori Tajvana da svoje luke održe otvorenim za trgovinu brzo su ugušeni superiornom vatrenom moći kineske vojske.
ISHOD
Sa iznenadnim prekidom uvoza i izvoza, Tajvan se suočava sa skoro trenutnim nedostatkom osnovnih zaliha, posebno energije. Ostrvo je iznenada odsečeno od sveta. Dok Sjedinjene Države i njihovi saveznici odlučuju kako da odgovore, Peking nudi da dozvoli da osnovne zalihe prođu pod uslovom da Tajpej pristane na hitne pregovore o ujedinjenju.
SCENARIO 4 – POTPUNA BLOKADA
Pod strogim carinskim karantinom, tajvanska vlada odbacuje zahtev Pekinga za pregovorima o ujedinjenju i poziva Sjedinjene Države i njihove saveznike da pomognu u razbijanju kineskog zadatka. Globalne berze padaju u iščekivanju šireg vojnog sukoba i nedostatka vitalnih poluprovodnika i drugih ključnih tehnoloških proizvoda sa Tajvana. Sa Vašingtonom koji upozorava Peking da ukine karantin ili se suoči sa vojnom intervencijom, Kina odlučuje da uvede potpunu blokadu u pokušaju da poveća domaći pritisak na Tajpej.
KINESKI NAPAD
Peking zabranjuje ulazak svih brodova u vode oko Tajvana, osim kineske mornarice i kineskih paravojnih brodova koji sprovode blokadu. Tankeri sa naftom koji se kreću ka ostrvu sa Bliskog istoka preusmeravaju se na kineske terminale. Svi putnički i teretni avioni su upozoreni da će biti napadnuti ako upadnu u novu identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane koju je Kina nametnula iznad Tajvana.
Brodovi tajvanske mornarice na moru pozvani su na predaju. Oni koji odbijaju bivaju napadnuti i potopljeni. Ratni brodovi i podmornice kineske armije postavljaju mine na prilazima svim glavnim lukama Tajvana. Presečeni su ključni kablovi ispod mora za prenos podataka koji prenose komunikaciju Tajvana sa spoljnim svetom. Ratni brodovi i udarni avioni kineske vojske raspoređeni su kako bi blokirali američke i japanske snage da priđu Tajvanu. Pošto je ostrvo potpuno izolovano i nestašice rastu, Peking zahteva da Tajpej otvori pregovore o ujedinjenju.
ODGOVOR TAJVANA
Uz obećanja podrške od SAD i njenih saveznika, Tajvan pokreće vazdušne i raketne napade na ratne brodove i paravojne jedinice kineske armije koji guše njegovu trgovinu. Sjedinjene Države i njihovi saveznici, uključujući Japan, raspoređuju moćne ratne brodove i podmornice u područje oko Tajvana kako bi razbili blokadu. Američki bombarderi velikog dometa raspoređeni su na Guamu i Australiji kako bi pojačali savezničku vatrenu moć nad vodama kod kineske obale. Prve koje su stigle blizu Tajvana, američke i japanske podmornice počele su da potapaju ratne brodove kineske vojske, sprovodeći blokadu. Noseći ogroman teret protivbrodskih projektila dugog dometa, američki bombarderi takođe nanose ogromnu štetu kineskoj floti.
ISHOD
Ali moćni kineski sistem protivvazdušne odbrane i protivbrodske raketne baterije sprečavaju Ameriku i njene saveznike da otvore tajvanske brodske puteve i luke. Peking takođe pokreće udare na američke baze u Japanu u pokušaju da oslabi kapacitet Amerike da odgovori. Sukobi dovode do velikih gubitaka ratnih brodova i života. Pošto je blokada i dalje na snazi, Peking poziva na hitan prekid vatre, nudi da dozvoli hitno potrebne zalihe da stignu do Tajvana i poziva na pregovore sa Vašingtonom u pokušaju da se spreči rat punih razmera.
Umesto da pokušaju da unište mrežu protivvazdušne odbrane kineske vojske vazdušnim i raketnim napadima na kinesko tlo, napadima koji bi lako mogli da dovedu do sveopšteg sukoba, Vašington i njegovi saveznici odlučuju da zaprete ekonomskim kontranapadom. Oni upozoravaju da će uvesti sopstvenu kontrablokadu kineskog uvoza energije i sirovina koji se prevoze morskim putevima preko Indijskog okeana i kroz uske tačke indonežanskog arhipelaga.
SCENARIO 5 – VAZDUŠNA I RAKETNA KAMPANJA
Uznemirene sve agresivnijom taktikom sive zone Pekinga, Sjedinjene Države i njihovi saveznici pojačavaju napore da poboljšaju odbranu Tajvana. Prodaja oružja se ubrzava, municija se skladišti i Tajvan počinje da pojačava spremnost svojih redovnih i rezervnih snaga. Tajvanska vojska takođe počinje da se reorganizuje za asimetrično ratovanje: raspršuje i skriva stotine smrtonosnih raketa dugog dometa sposobnih da pogode superiorne snage kineskih ratnih brodova, aviona i ciljeva na kineskom tlu. Sjedinjene Države takođe pojačavaju vatrenu moć svojih snaga u Aziji, dok visoki japanski lideri obećavaju podršku Americi u odbrani Tajvana ako ostrvo bude napadnuto.
Si i njegovi vrhovni komandanti odlučuju da nema realnih izgleda za preuzimanje kontrole nad Tajvanom bez sukoba. I računaju da se suočavaju sa ograničenim mogućnosti gde kineska vojska ima prednost u vatrenoj moći u vodama kod kineske obale. U eri sve većeg rivalstva sa Sjedinjenim Državama, odlaganje bi moglo značiti da ujedinjenje postaje sve teže i izlaže rukovodstvo Komunističke partije unutrašnjem revoltu. Kineska ekonomija naglo usporava dok se masivni balon sa nekretninama izduvava, što otežava održavanje ogromnog povećanja potrošnje na odbranu koja je donela najveću svetsku vojsku. Rukovodstvo razmatra, ali isključuje ograničene mere, uključujući zauzimanje udaljenih ostrva ili nametanje blokada. Oni procenjuju da će ove operacije podjednako verovatno izazvati globalnu ekonomsku krizu i pozvati na američku intervenciju kao invazija u punom obimu. I, nema garancije da će Tajvan kapitulirati.
Ali procene vrhunskih planera ubeđuju Sija i njegov vrh da je invazija, najveće i najsloženije amfibijsko sletanje ikada pokušano, izvan mogućnosti kineske vojske. Rizik od neuspeha je veliki, što bi moglo ugroziti vlast Komunističke partije. Umesto toga, kineski lideri odlučuju da pokrenu razorni vazdušni i raketni napad na odbranu ostrva. Cilj je razbiti tajvansku vojsku, demoralisati stanovništvo i primorati Tajpej za pregovarački sto pre nego što Sjedinjene Države i njihovi saveznici mogu da intervenišu.
KINESKI NAPAD
Bez upozorenja kineske snage započinju masovne napade na ključne vojne i civilne ciljeve. To uključuje aerodrome, luke, radare za protivvazdušnu odbranu, komunikacione čvorove, vojne komandne centre i štabove, raketne baterije, mornaričke baze, glavne ratne brodove, ključne mostove, komunikacione mreže, elektrane i mreže, vladine zgrade, radio i televizijske stanice, centre podataka i glavne transportne arterije.
Peking raspoređuje raketne, pomorske i vazdušne snage kako bi sprečio Sjedinjene Države i njihove saveznike da pošalju snage u pomoć Tajvanu. U naknadnim napadima, kineske raketne jedinice, mornarica i vazduhoplovstvo napadaju preživele tajvanske ratne brodove, lovce i raketne baterije.
ODGOVOR TAJVANA
Sa raketama i vazdušnim napadima koji se intenziviraju širom ostrva, Tajvan sprovodi žurno svoje političko i vojno rukovodstvo u posebno pripremljene podzemne komandne centre i raspoređuje svoje redovne snage na njihove odbrambene položaje, očekujući punu invaziju. Rezerve su mobilisane. Iz hangara zakopanih duboko u planinama, tajvanski borci izlaze da napadnu udarne avione kineske vojske. Tajvanski sistem protivvazdušne odbrane, jedan od najnaprednijih na svetu, takođe napada vazdušne snage kineske armije raketama iz kamufliranih i skrivenih baterija razbacanih po ostrvu. Tajvanske balističke i krstareće rakete dugog dometa pogađaju kineske vazdušne baze, radare raketnih baterija i druge vojne ciljeve.
ISHOD
Sa tajvanskom vojskom koja je teško oštećena a ključna infrastruktura u ruševinama, Peking poziva na hitan prekid vatre pre nego što Sjedinjene Države i njihovi saveznici mogu da intervenišu i zahteva da Tajpej pristane da pregovara o aranžmanima za ujedinjenje.
Uprkos razaranju, Tajvan odlučno odbija da pregovara. On istrajava na mobilizaciji svojih rezervi i rasturanju preostalog naoružanja. Šalje dodatne trupe na potencijalne plaže za sletanje kako bi sprečila invaziju kineske vojske. Usred globalnog negodovanja zbog ogromnih žrtava i poteškoća, Sjedinjene Države i njihovi saveznici počinju da raspoređuju snage da ojačaju odbranu ostrva.
SCENARIO 6 – POTPUNA INVAZIJA
Si i njegovi vrhovni komandanti su ubeđeni da im ponestaje vremena. Sa svetom koji se oporavlja od pandemije COVID-19 koja se pojavila u kineskom gradu Vuhanu, globalni položaj Kine je u najgoroj situaciji još od Korejskog rata. Njena ogorčena diplomatija „ratnika vukova“ i njena tekuća kampanja u sivoj zoni protiv Tajvana jačaju američku i međunarodnu podršku ostrvu. A kinesko rukovodstvo je uvereno da ima uski prozor mogućnosti da silom ujedini Tajvan. Amerika jača svoje snage i saveze u Aziji, a Tajpej počinje da preduzima hitne korake da ojača svoju odbranu.
Si i njegovi komandanti razmatraju, ali isključuju ograničene mere, kao što su zauzimanje udaljenih ostrva, uvođenje blokada ili vođenje vazdušno-raketne kampanje. Oni procenjuju da će ove operacije podjednako verovatno izazvati globalnu ekonomsku krizu i pozvati na američku intervenciju u punom obimu. I nema garancije da će Tajvan kapitulirati. Oni odlučuju da naprave najveće i najsloženije amfibijsko i vazdušno sletanje ikada pokušano. Cilj kineske vojske je da preplavi ostrvo pre nego što Sjedinjene Države i njihovi saveznici mogu da odgovore.
KINESKI NAPAD
Bez upozorenja, kineska vojska pokreće masovne vazdušne, raketne i sajber napade na ključne vojne i civilne ciljeve širom Tajvana. Istovremeno, kineska armija napada američke baze u Japanu i Guamu vazdušnim i raketnim udarima u pokušaju da parališe američke snage i odloži bilo kakvu intervenciju.
Dok su ovi napadi u toku, ogromna armada amfibijskih brodova kineske armije, desantnih plovila i civilnih brodova iz ogromne kineske trgovačke pomorske flote isplovljava iz kineskih luka, oko 130 km od Tajvana u njegovoj najbližoj tački. Na brodu su stotine hiljada vojnika kineske vojske i njihova teška oprema. Kako se desantne snage približavaju Tajvanu, transportni avioni i helikopteri kineske armije se spuštaju na Tajvan kako bi zauzeli ključne ciljeve uključujući aerodrome, luke, vladine zgrade i komandne centre. Ova desantna sletanja uključuju jedinice specijalnih snaga koje imaju zadatak da zarobe ili ubiju političko i vojno rukovodstvo ostrva. Pored vojnih operacija, Kina pokreće psihološki rat putem sajber-napada i kampanja dezinformacija na tajvanskom internetu i telekomunikacionim mrežama.
Nakon uklanjanja mina i prepreka sa određenih plaža za sletanje, invazione snage sleću duž obale Tajvana i počinju da se probijaju ka unutrašnjosti. Specijalno obučene jedinice zauzimaju ključne luke na ostrvu, popravljaju štetu od borbi i pripremaju ih da prime dolazeća pojačanja na trgovačkim i civilnim brodovima.
ODGOVOR TAJVANA
Kako su prvi projektili i vazdušni udari pogodili Tajvan, politički i vojni lideri su hitno prebačeni u posebno pripremljene i ojačane podzemne komandne centre. Tajpej poziva na hitnu pomoć Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Ostrvska vojska ide u punu mobilizaciju i rezerviše se prema svojim sabirnim mestima. Trupe sa svojim oklopom i artiljerijom obezbeđuju široku odbranu i utvrđenja oko predviđenih plaža za iskrcavanje.
Sa skrivenih i ojačanih pozicija koje su preživele početni napad, tajvanska vojska pokreće raketne udare dugog dometa na invazijsku armadu i kineske luke. Iz skloništa duboko u planinama gde su preživeli početno bombardovanje, ostrvski mlazni lovci izlaze da bi pokrenuli udare na približavajuće snage invazije i napali avione kineske armije koji prete ostrvu. Sa svojim snagama u Aziji takođe na udaru, Sjedinjenim Državama se pridružuju ključni partneri iz saveza – Japan i Australija – i počinju da napadaju kineske snage. Američke i japanske podmornice kreću ka Tajvanskom moreuzu da presretnu transporte trupa i ratne brodove kineske armije. Dodatne borbene grupe američkih nosača aviona se šalju u Aziju, dok američki bombarderi i stelt lovci lansiraju raketne napade na brodove i avione kineske vojske.
ISHOD
Za nekoliko sati veliki rat besni u istočnoj Aziji.
Izvor: Rojters
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
