Foto: Pixabay.com
Poslednji skok cena evrodizela na pumpama u Srbiji posledica je kretanja nafte na svetskom tržištu i upravo je to razlog što se nagoveštava da vrednosti još uvek nisu dostigle maksimum. Kvalitetniji evrodizel na pumpama u Srbiji toči se za 187 dinara po litru, a upućeni u tržište upozoravaju da bi on uskoro mogao da košta i celih 200 dinara.
Kako je nafta, uz električnu energiju, jedan od faktora koji najviše utiču na troškove proizvodnje u većini grana industrije, svako poskupljenje tih energenata najčešće pokreće talas cena drugih proizvoda i usluga. Na povećanje cena nafte, pored saobraćaja i trgovine, najbrže reaguje poljoprivreda.
„Poljoprivrednici među prvima osete rast cena dizela, jer im je gorivo neophodno za obrađivanje oranica, odnosno pokretanje mehanizacije za predstojeću prolećnu setvu“, kaže agroekonomista Stanković.
On ističe da je rast cene dizela dodatni udar na poljoprivrednike, nakon poskupljenja veštačkog đubriva.
„Na troškove ratara cena nafte dodatno utiče posredno i preko veštačkog đubriva, čija proizvodnja u velikoj meri zavisi od nafte i gasa. Derivati nafte i mineralna đubriva zaslužni su, tako, za gotovo trećinu troškova poljoprivredne proizvodnje“, objašnjava Stanković.
Naš sagovornik nagoveštava, uz ocenu da su subvencije inače male, da ukoliko ne bude reakcije nadležnih prinos u ovoj sezoni može da bude desetkovan.
Ukoliko ne bude pune primene agrotehnike, svi navedeni problemi naneće veliku štetu koja će se ogledati u smanjenju prinosa. Dodatni problemi mogu nastati ukoliko se desi i neka klimatska nepogoda, što će se svakako odraziti na ponudu na domaćem tržištu, ali i na izvoz“, navodi Stanković.
On očekuje da bi Vlada Srbije trebalo da reaguje u narednom periodu, jer je poljoprivreda od strateškog značaja.
„Cena energenata može biti jedan od razloga slabijeg prinosa u ovoj godini, ali treba sačekati sve poteze i njihovu realizaciju od strane Vlade Srbije koja je odlučila da kreditira nabavku veštačkih đubriva. Takođe, Vlada može da se odrekne i dela akciza za gorivo koje je namenjeno poljoprivredi. To je bolja mera – iako će budžet biti nešto umanjen, efekti će biti značajniji“, predlaže Stanković.
Naš sagovornik smatra da su poljoprivrednici zaslužili pomoć i podršku nadležnih, posebno nakon odličnih rezultata koji su postignuti u vreme epidemijskih mera, što se nije osetilo na tržištu.
„Imamo fantastične mogućnosti. Moja procena je da kapaciteti naše poljoprivrede mogu da realizuju izvoz od 10 milijardi dolara na godišnjem nivou, odnosno da se udvostruči. Poljoprivreda je vodeći sektor koji za razliku od mnogih zemalja, čak i unutar Evropske unije, ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u celom periodu od početka devedesetih godina“, zaključuje Vojislav Stanković.
