Foto:Frigo Paun
Otkupna cena maline ove godine mogla bi da dostigne i 850 dinara po kilogramu, što je duplo više nego prošle godine!
Stručnjaci kažu da će do ovako velikog skoka cene malina doći zbog smanjenog prinosa na svetskom nivou, prvenstveno u Čileu. Trenutno tražnja za ovim voćem veća je za 20.000 do 40.000 tona od ponude i takvo stanje na tržištu nije zabeleženo nikada u istoriji.
Domaći malinari, zbog svega ovoga, zadovoljno trljaju ruke jer je najavljena otkupna cena udvostručena u odnosu na prošlu godinu, koja je bila rekordna.
Cena duplirana
Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović potvrđuje da se u 2022. godini očekuje dodatni rast cena maline, pa bi u otkupu mogla da iznosi i više od 850 dinara po kilogramu.
– Cena maline u izvozu na početku ove godine bila je dobra, a biće i znatno veća. Cene repromaterijala drastično su skočile, mineralnog đubriva isto.
Pritom, biće manje roda, jer je prošlogodišnja suša zaustavila rast prinosa – objašnjava Radović i dodaje:
– U Evropi i svetu trenutno vlada velika tražnja za malinama, na tržištu nedostaje od 20.000 do 40.000 tona.
I agrarni analitičar Branislav Gulan potvrđuje da bi otkupna cena ‘crvenog zlata’ ove godine mogla da bude udvostručena u odnosu na rekordnu 2021.
To je realna računica koju diktira stanje na terenu, kako domaćem, tako i inostranom. Malina je prošle godine loše rodila, pa je ukupno sa zalihama bilo od 60.000 do 80.000 tona. Međutim, treba reći da nam je ona samo od izvoza donela 400 miliona evra, a Srbija je, i posle svega, među tri najveća svetska proizvođača ovog voća, uz Čile i Poljsku – navodi Gulan.
Svetska tražnja
Da nije dovoljno samo zasaditi i čekati da rodi malina, već da malinjake treba mukotrpno negovati tokom cele godine, najbolje znaju proizvođači iz Arilja, Užica, Bajine Bašte, Požege, Ivanjice, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Kosjerića, Čajetine…
Među njima je i Božo Joković, direktor zadruge ‘Agro eko-voće’ iz Arilja, koja okuplja proizvođače sa više desetina hektara malinjaka.
– Ovogodišnja veća cena zadovoljiće ulaganja i veliki rad koji treba uložiti da bi se dobio dobar kvalitet maline. Ogromna je tražnja za njom na svetskom tržištu, tako da će i cena imati znatan skok u odnosu na prošlu godinu. Malina ima sigurnu budućnost i Srbija mora da što napravi tim stručnjaka koji će uraditi plan i program razvoja proizvodnje. Mi treba najviše da radimo na podizanju standarda proizvodnje – ističe Joković.
Inače, srpska malina je prethodnih godina stizala i do Japana i Južne Koreje, ali su vodeće zemlje u koje izvozimo Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija… Od zemalja van Evrope, naša zemlja maline najviše izvozi u Sjedinjene Američke Države.
Kilogram za Japance 11,3 evra
Cena srpske maline na kraju 2021. dostigla je nezapamćeni rekord, pa se ovo smrznuto voće, sorte rolend, u novembru izvozilo u Japan po ceni od čak 11,3 evra po kilogramu.
To je najmanje duplo više nego što su proizvođači dobijali prošlog leta, kada su bili prezadovoljni zaradom.
Brojke
25.000 hektara je registrovano pod malinom u Srbiji
110.589 tona je bio prinos u 2021. 5.315 tona po hektaru je prosečan prinos
400 miliona evra je bila vrednost izvoza maline u 2021.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
Slični postovi
Intesa fondacija u prvih šest meseci rada donirala gotovo
Protest ispred kompanije „Euro Litijum“ u Valjevu, ostavljen budak
