Foto: nefertiti.rs
Krajem juna 2021. godine Inicijativa Digitalna Srbija i Digitalna zajednica formulisale su predlog 11 mera koje imaju za cilj da podstaknu razvoj ekonomije zasnovane na inovacijama, kao i da podrže dalji razvoj IT sektora. Većina ovih mera, a sa njima i produženje olakšica za kvalifikovane novozaposlene, usvojene su krajem 2021. godine.
„Anketa o uticaju testa samostalnosti, koju je sprovela Digitalna zajednica, pokazala je da su se poreske obaveze lica koja su promenila oblik poslovanja zbog testa samostalnosti i pored olakšica povećale 2,4 puta u odnosu na period kada su poslovali kao preduzetnici. Zbog navedenog, ali i zbog uticaja pandemije korona virusa, mi smo predložili da se olakšice produže na dodatne tri godine“, objašnjava Mina Simić iz udruženja Digitalna Zajednica.
Pomenute olakšice stupile su na snagu od januara ove godine, čime je produžen prelazni period režima za kompanije sa manje od 30 zaposlenih. Dodatno, Digitalna zajednica je uspela da ‘otvori prozor’ za sve preduzetnike koji nisu iskoristili prvi prelazni režim, da ostvare pravo na olakšice za kvalifikovane novozaposlene.
„Test samostalnosti je usvojen na samom početku uticaja bolesti Covid-19 u Srbiji, kada je nastupio period karantina. Već pomenuta anketa nam je pokazala da je većinski razlog zašto ljudi nisu iskoristili prvi prelazni režim to što notari nisu radili ili prosto nisu bili u zemlji, a nisu imali mogućnost da se vrate. Zbog navedenog, Digitalna zajednica je formulisala meru da sva lica koja su, u toku 2019, 2020. i 2021. godine, poslovala kao preduzetnici, imaju pravo da pređu na d.o.o. sa olakšicama. Budući da će promenom oblika angažovanja biti amnestirani od provere testa samostalnosti za prethodni period poslovanja, procenat olakšica će im biti umanjen za tri procenta“, naglasila je naša sagovornica.
Još jedna novina doneta ovim izmenama zakona, koja stupa na snagu od marta ove godine, jeste da poslodavac koji zasnuje radni odnos sa licem koje u periodu od 1. januara 2019. do 28. februara 2022. godine nije bilo u radnom odnosu, niti je poslovalo kao preduzetnik, ima pravo na oslobođenje plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade.
„Uslov je da početna plata ovom licu bude neto zarada 55.000 dinara. To znači da će vam visina poreza i doprinosa koje budete plaćali za novozaposleno lice primenom olakšica biti ekvivalentna tome kao da mu uplaćujete minimalac. Moram samo napomenu progameri nisu nužno preduzetnici. To je svakako bio slučaj pre testa samostalnosti“, smatra Simić.
Foto: ICT Hub
Prema njenim rečima, pomenuta anketa pokazala je da trećina ljudi u IT sektoru posluje kao d.o.o, a trećina IT stručnjaka rade kao preduzetnici, dok trećinu čine zaposleni kod poslodavca. Neki od njih kombinuju i zaposlenje sa preduzetništvom.
„Podsticanje IT sektora je neophodno jer je on sada jedan od dominantnijih sektora u Srbiji. Postoji velika zainteresovanost među mladim stanovništvom, i dodatno praksa u svetu je da se podstiče IT sektor budući da se ceo svet kreće ka digitalizaciji i tehnološkim inovacijama. S obzirom na to da je IT sektor u Srbiji pokazao ozbiljan potencijal, ne bi trebalo da ga destimulišemo administracijom i poreskim opterećenjima“, ocenila je naša sagovornica.
Nekoliko poreskih podsticaja za programere
U Srbiji postoji nekoliko poreskih podsticaja koji stoje na raspolaganju ne samo IT sektoru, već i ostalim, i to su takozvani R&D odbitak, IP Box režim i Poreski kredit za novoosnovana inovaciona društva.
„R&D odbitak podrazumeva mogućnost obveznika da im se svi troškovi koji nastaju u vezi sa aktivnostima istraživanja i razvoja priznaju u dvostrukom iznosu. S druge strane, IP Box režim podrazumeva izuzimanje kvalifikovanog prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica. I poslednji u nizu je Poreski kredit za novoosnovana inovaciona društva koji se odnosi na oslobođenje plaćanja poreza i doprinosa za zaradu zaposlenih osnivača, i to u iznosu od 150.000 dinara bruto mesečne zarade“, obrazložila je predstavnica Digitalne zajednice.
S druge strane, kada su u pitanju subvencije, država je za 2022. godinu odvojila 2,5 milijardi dinara za Programe razvoja preduzetništva, i uputila javni poziv preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima i zadrugama. Naravno, ovi podsticaji nisu vezani isključivo za IT sektor. Takođe, ni test samostalnosti se ne odnosi samo na ljude koji posluju u IT sektoru, već na sve preduzetnike.
„Test samostalnosti se sastoji od devet kriterijuma kojim se određuje samostalnost preduzetnika. Ukoliko preduzetnik ispunjava pet ili više kriterijuma, to znači da u svom poslovanju nije samostalan, iz čega proističe da će se oporezivati kao fizičko lice po znatno višim procentima. Konkretno, anketa Digitalne zajednice koja se odnosi na digitalne radnike, pokazala je da je 65,78 odsto ispitanika bilo podstaknuto da zbog testa samostalnosti promeni oblik poslovanja. Razlog se pretežno nalazio u nesigurnosti u proces kontrole testa samostalnosti“, ukazala je Simić.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
