Krađa i bespravna seča šuma postali su unosan biznis, koje je izazvlalo pažnju javnosti, inspektorima treba da bude redovan posao i nadležnih državnih organa. Kada bi se kontrolisalo konstantno, smanjila bi se šteta koja se nanosi celom društvu, ne samo pojedincima čije su šume pokradene.
– Krađa je uvek bilo i u državnim i u privatnim. Kada je donet Zakon o šumama 2010. godine izostavljena je odrednica da seča i promet bez doznaka nije kažnjivo delo. Samim tim, to je dalo snagu pojedincima koji vrše krađu, da to počnu organizovano da rade. Taj zakon je bio na snazi do 2015. godine, ali su do tada već se oformile organizovane grupe koje su imale testere, traktore, kamione i to je bio za njih biznis – objašnjavaju iz Srbijašume i dodaju da se tako danas lako može desiti da naš hektar nestane za jedan dan ili noć.
Šema krađe
Većina vlasnika ne živi u selu ili u blizini mesta gde se nalazi šuma, a sistem krađe je danas toliko razrađen da je lako pronaći gde se šuma nalazi, ko je vlasnik, gde se nalazi inspektor.
– Na primer, nasledili ste šumu negde na Medvedniku i može se desiti da kad posle dužeg vremena odete, ustanovite da nje nema. Ako pitate meštane oni vam neće ništa reći jer ne smeju da svedoče. Vi nemate koga da prijavite ili tužite, jer ne znate ko je posekao i zbog troškova postupka, mnogi odustaju od pravde.
Postoji nekoliko vidova krađe i to je toliko razrađeno, kaže sagovornik iz Srbijašume.
– Na primer, pita vas čovek da prodate šumu, vi kažete da hoćete da prodate ono što šumar doznači. On vam za to donese pare, vi prezadovoljni kako je fin i korektan, ali umesto 30 do 40 stabala koliko je doznačeno, vi posle nekog vremena saznate da je posečena cela. Ako ga pitate, negiraće da ima bilo kakve veze sa tim.
(Ne)reagovanje nadležnih
Krađom šuma nije oštećen samo vlasnik, već celokupno društvo, a smatra da je već postalo alarmantno i krajnje vreme da se stane na put bespravnoj seči i krađi.
– Prilikom kupovine ogrevnog drveta niko ne pita prodavca za papire, pa nije isključeno da kupujete bespravno posečeno ili ukradeno ogrevno drvo. Vi tako pomažete onom ko krade. Druga vrsta krađe je na količini. Često se kupi 10 kubika, a ispostavi se da ima osam. Građani bi trebalo da izvrše plaćanje tek kad se drvo istovari i spakuje da se može približno izmeriti kaže – inženjer šumarstva.
Ukoliko ne postoji otpremnica za kupljeno drvo, iz Srbijašume tvrde da je onda sigurno da je bespravno posečeno.
– Ljudi nam se često obraćaju sa pitanjem šta da rade. Zatekao je kradljivce u šumi i pri tom mu je rečeno da vodi računa šta radi, jer ima porodicu i decu i zbog toga ljudi odustaju od prijava. Početkom juna u blizini Valjeva od 1,6 hektara, posečeno je nešto manje od hektar, a slučaj je prijavljen nadležnim organima, čak se zna i ko je izvršio krađu. Ali kod tih ljudi uglavnom se ništa ne vodi na njih i šteta nije naplativa.
Ničije šume
Na području Kolubarskog okruga preko 75% su private šume. Oko 11.000 hektara su državne, 55.000 hektara su privatne, ima oko 500 hektara koje su u vlasništvu grada Valjeva, ali ima i onih koje su ostale u nedefinisanom statusu nakon stečaja zadruga.
– Godine 2015. godine, kad je donošen novi zakon, tadašnja ministarka je rekla da postoji nekoliko desetina hiljada hektara šuma koje imaju status društvenog vlasništva, a koje su faktički ničije i koje niko ne čuva. I one su raj za kradljivce, jer ih niko neće juriti – kaže naš sagovornik.
Postavlja se pitanje i kolike su kazne ako se za nekog dokaže da je bespravno sekao ili pokrao šumu.
– Kada je u pitanju prekršajna prijava, kazna je 10.000 dinara i to je smešna kazna. Jedina mera koja će dati efekat je da bude kontrola, da se drvo koje nema prateće papire oduzima. Krađa i bespravne seče su krivična dela, ali u Zakonu postoji oportunitet, pa se za priznanje krivice određuje kazna od 50 ili 100.000 dinara, osuđujuće presude nema, a to što je o zaradio nekoliko hiljada evra – to nikom ništa!
Cena ogreva – posledica panike
Iz Srbiješume naglašavaju da nije problem u malom broju inspektora, već da, država treba da pokaže dobru volju, da u isto vreme angažuje inspekcije i šumare, moglo bi da se zaustavi.
– U državnim šumama primer se radi svakih deset godina, a za privatne postoje samo podaci u RGZ, koji ne moraju odgovarati stanju na terenu. One imaju veliku ulogu u prevenciji poplava, dobijamo kiseonik, mnogo je koristi – zaključuje inženjer šumarstva.
Što se tiče cene ogrevnog drveta, smatra da je ona posledica panike koja je izazvana u javnosti da nećemo imati čime da se grejemo na zimu kao i da su ogrevno drvo kupovali i oni koji se nikad nisu grejali na taj način, kažu iz Srbijašume.
