Foto: Pixabay.com
Fiskalni savet Srbije dao je predlog mera socijalne i poreske politike kako bi se smanjile nejednakosti i rizik od siromaštva. Prema njihovoj oceni, podršku ugroženim radnicima sa niskim zaradama i izdržavanim članovima porodice omogućilo bi progresivnije oporezivanje i sistemska reforma poreza na dohodak građana u skladu sa dobrom evropskom praksom.
“Osnovni reformski scenario podrazumeva udvostručavanje neoporezivog cenzusa na zarade, sa 19.300 na 40.000 dinara mesečno, uz uvođenje dodatnih neoporezivih cenzusa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice. Kako bi se obezbedio nepromenjen nivo budžetskih prihoda, reforma bi uključila i ograničeno povećanje stope poreza na zarade sa 10 na 15 odsto čime se ne bi ugrozila konkurentnost domaće radne snage. Na ovaj način bi se opterećenje radnika sa prosečnom zaradom i izdržavanim supružnikom i dvoje dece smanjilo sa trenutnih 61,3 odsto na 45 odsto neto zarade”, navodi se u obrazloženju Fiskalnog saveta.
Privrednici smatraju da je naš sistem oporezivanja zastareo, da su predlozi Fiskalnog saveta dobri i da bi smanjili nejednakost u primanjima, naročito kada su u pitanju male zarade.
“Naš sistem se ne menja godinama i izaziva nešto što je nedopustivo u bilo kojoj zemlji, a to je rastuća nejednakost u primanjima. Ako govorimo o očigledno velikoj inflaciji, treba reći da ona nekoga neće pogoditi, osim što će kod onih sa većim primanjima uticati na ušteđevinu, ali poskupljenja neće osetiti kao oni drugi koji su na donjoj granici zarada, a koji osećaju i najmanje povećanje cena. Zbog toga je neophodno nešto preduzeti”, kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
On smatra da je Fiskalni savet nezavisna institucija čija mišljenja treba uvažiti, ali da ona najčešće ostaju bez odgovora. Ipak, nada se da je ovog puta moguće da će njihove predloge neko čuti.
“Neophodno je pravljenje novijeg sistema oporezivanja, koji bi više ličio na sistem oporezivanja Zapadne Evrope. To bi značajno popravilo jaz između onih koji imaju dovoljno i onih koji nemaju. Pri tome, važno je naglasiti da ovim merama budžet ne bi bio oštećen, već bi ostao isti. Primena ovih predloga različito bi se odrazila na privrednike. Sada ima onih koji ne mogu da isprate ni minimalce, a ne neke veće iznose. Međutim, na ovaj način bi teret oporezivanja bio značajno promenjen i smanjen. Smanjenje opterećenja na zarade uticalo bi na smanjenje rada ‘na crno’ i raznih drugih anomalija koje imamo”, kaže Atanacković i dodaje da bi rešenja Fiskalnog saveta trebalo ozbiljnije uzeti u razmatranje.
“Jednostavno, teret budžeta izdržavanja države treba ipak da se ravnomernije rasporedi. Mi imamo Zakon o socijalnoj karti, što je dobro, ali je on nedovoljno razrađen i ne uzima se u obzir. U većini zemalja Zapadne Evrope normalno je da se porodica koja ima dvoje i više dece sa jednim primanjem dodatno stimuliše, pa umesto da se oporezuje takvoj porodici ili nosiocu zarade od države se dodaje, kako bi imao dovoljno za izdržavanje”, ističe Atanacković.
Enormne razlike u u oporezivanju
Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” pozdravlja predlog Fiskalnog saveta i smatra da bi, ukoliko bi bio usvojen, predstavljao korak napred ka unapređenijem poreskom sistemu.
“On bi prevashodno značio zaposlenima jer bi se njime smanjilo opterećenje na male zarade i za onoliko koliko bi bio umanjen porez povećao bi se neto iznos. Mi se zalažemo da se porez na male zarade u potpunosti ukine i da se stope doprinosa prilagode. Takođe, jako je bitan predlog da na svako dete dodatnih 20.000 dinara bude neoporezivo jer sada nemate nikakvu olakšicu, bez obzira koliko imate izdržavanih članova porodice”, ističe zastupnica Udruženja Milena Amon.
Prema njenom mišljenju, ovo svakako nije dovoljno, ali reforma poreskog sistema trebalo bi da ide u tom pravcu.
“Potrebno je urediti poreski sistem na jedan sveobuhvatan način zbog ogromnih razlika u oporezivanju različitih oblika zapošljavanja. Uzmimo, na primer, kolika je razlika između stopa poreza i doprinosa na paušalno oporezivanje kada vam je limit blizu šest miliona, a koliko je to na malu zaradu od 40.000 dinara. Ogromne su razlike, u prvom slučaju je to sedam-osam odsto, a u drugom 60 odsto”, zaključuje Amon.
