Sve je u subotu “mirisalo” na remi bez golova do 87. minuta kada je mladi Ilija Milanović iskoristio asistenciju Matića i rutinskom realizacijom doneo drugu uzastopnu pobedu fudbalerima Budućnost Krušika, ovoga puta na meču protiv kraljevačke Sloge. U susretu koji nije obilovao prilikama u akciji kod pogotka učestvovao je i Mirko Đermanović, još jedan povratnik u valjevski fudbal koji je i na ovom susretu bio na visini zadatka.

Bez obzira na znatno bolje raspoloženje među valjevskim ljubiteljima fudbala pouzdani fudbaler kao i uvek iskreno je komentarisao dosadašnji tok sezone, nagomilane probleme u valjevskom fudbalu, kao i planove za budućnost. Iako je pogled na tabelu sada znatno lepši bez dlake na jeziku jedan od lidera ekipe najpre se osvrnuo na šest vezanih bodova, značajnih ako se pogleda i slavlje u svlačionici igrača i stručnog štaba nakon 90 minuta igre.

– Bilo je pritiska da pobedimo oba meča, prevashodno iz ugla nas igrača koji smo se pogledali u oči i rekli da smo i mi krivi zbog spleta dešavanja od starta sezone, ne isključivo treneri, rukovodstvo kluba ili neko drugi. Početak sezone je vodio u ambis, prva dva poraza koja i dalje pamtim pa serija dobrih rezultata i onda protiv Borca na “Parku Pećina” ispustimo sve što smo dobro uradili u međuvremenu. Trener Alen Tupajić je doneo neku novu energiju, svaka promena na klupi se oseti i mišljenja sam da su i poslednji trijumfi više stigli na volju, htenje i energiju nego na neki kvalitet igre. Ponavljam, jako je teško bilo videti tabelu nakon recimo poraza u Arilju, ali nastavljamo dalje kako bi do kraja jesenjeg dela popravili utisak – počeo je priču fudbaler koji pokriva više pozicija u timu.
Nakon epizode u ubskom Jedinstvu, fudbaler rođen 2. januara 1995. godine koji je seniorsku karijeru gradio i u šabačkoj Mačvi, BSK-u iz Borče, Jagodini I lajkovačkom Železničaru prihvatio je poziv da ponovo nastupa pred valjevskom publikom. Sudeći po dosadašnjim partijama može se slobodno reći da je odnosom ispunio očekivanja stručnog štaba i uprave. Nakon priprema i početka sezone na poziciji štopera na poslednjim mečevima nalazi se kraj leve aut – linije.

– Dres Budućnost Krušika i dokazivanje u rodnom gradu pred ljudima sa kojima sam i odrastao uvek su me najviše privlačili. Osnovni motivi što sam se vratio bili su planovi vezani za napad u Prvu ligu i činjenica da sam dobio posao, jer je teško bilo očekivati da u Ubu mogu postići sve.
Ako već pričamo o ubskom fubalu slobodno smem da kažem da se nalazi 30 do 40 godina ispred onoga što gledamo u Valjevu. Ne pričam sada u novcu i zaradama, već isključivo fudbalski. Počev od infrastrukture odnosno broja terena do rada sa mlađim selekcijama. Poslednjeg vikenda omladinci Jedinstva pobedili su Budućnost Krušik sa 9:0 što je velika sramota i posledica svega što je rađeno u poslednjih 15 godina. Mene taj rezultat ne čudi, jer znam da je nekoliko tih dečaka prošle godine igralo u Srpskoj ligi. Koliko ima mladih igrača iz Valjeva koji trenutno mogu da odgovore srpskoligaškim zahtevima? Ne govorim o tome da klub radi sa njima, proda ih i zaradi neki novac već isključivo da zadovolje kriterijume ranga u kojem trenutno igramo – jasan je Đermanović.

Ne zaustavlja se lako jedan od najboljih igrača Budućnost Krušika ove sezone kada govori o bolnoj temi valjevskog fudbala godinama unazad. Apostrofira značaj struke i rad sa mlađim trenerima koji bi u budućnosti mogli doneti bolje dane lokalnim ljubiteljima fudbala.
– Uz maksimalno uvažavanje starijih stručnjaka mislim da je došlo vreme za mlađe, jer fudbal nestvarno napreduje. Drugačije se radi sa decom, koja opet danas ne razmišljaju kao recimo moja generacija. Plaši me činjenica da bi u slučaju nepredviđenih okolnosti odnosno povreda Isidorovića i Pavlovića neko od članova omladinske selekcije koja je izgubila 9:0 sutra mogao biti pored mene na treningu i dobiti šansu na utakmici Srpske lige “Zapad”. Hajde da budemo iskreni, poslednji “bonus” igrači koji 2014. godine nisu napuštali teren na poluvremenu kod Dejana Nikolića bili su nažalost preminuli Zoran Baljak, aktuelni potpredsednik Nikola Čočović i ja. Mi smo rođeni 1995. godine, gde su mlađi i zašto se sa njima nije radilo kao sa generacijom na koju sam ponosan? Sa svim mojim vrlinama i manama fudbalski sam sve naučio od Srđana Jovanovića Čobanje i stečeno znanje me je pratilo tokom karijere – dodaje sagovornik.

Kao neko ko je dugo godina na srpskoligaškim terenima fudbaler koji je postizao i sjajne golove iz slobodnih udaraca dodaje da je teško proceniti kvalitet lige u odnosu na recimo prošlu godinu u kojoj je bilo i slabijih ekipa poput Trepče iz Kosovske Mitrovice ili RSK-a iz Rabrova. Individualno, nema dilemu da je ovom sastavu Budućnost Krušika mesto među tri najbolje ekipe u prvenstvu.

– I pored toga što je ekipa po meni imala kvalitet mislim da je ipak bio veliki zalogaj odmah po povratku iz zone napasti vrh tabele. Svi znamo kako funkcioniše srpski fudbal, neophodno je da i mladi čelnici kluba bolje upoznaju ligu, sudije, ljude iz saveza. I pored svega ekipa u ovom sastavu morala je da prati Smederevo i Borac, po meni dve najkvalitetnije ekipe u ligi. Da znam šta je to nedostajalo rekao bih svima odavno, međutim jasno je i da je liga izjednačena ove sezone. Videli ste sada Slogu iz Kraljeva, trećeplasirana ekipa FAP-a ima 17 bodova, a recimo Takovo koje se nalazi na 13. poziciji osam. Uglavnom, moralo je mnogo bolje jer su letnja pojačanja u sezoni bili lideri u bivšim klubovima, ali po ko zna koji put se pokazalo da je fudbal timski sport.

Od starta sezone kao i ranijih godina u javnosti se dosta priča o atmosferi u valjevskom fudbalu,
promeni rukovodstva i ambicijama o kojima je bilo reči pred početak prvenstva. Kako to obično
biva na tribinama se nalaze i pojedinci koji ne žale previše nakon poraza Budućnost Krušika, što
je nažalost realnost većine fudbalskih kolektiva u unutrašnjosti. O tome koliko su kritike stigle
do igrača Đermanović daje interesantan odgovor.

– Jednostavno, mi da smo kao Smederevo pobedili svih osam mečeva siguran sam da bi na
stadionu možda bilo i više hiljada gledalaca. Ja razumem ljude koji kritikuju sa tribina i u neformalnim razgovorima u gradu, ali Valjevo je zaista teška sredina. Meni se dešavalo da
nakon poraza u Ubu od simpatizera Jedinstva dobijem aplauze. Ovde ih nikada nije bilo u tim
situacijama i to traje od kada ja igram fudbal. Zašto je to tako zaista ne znam. Naravno da bi bilo
lepše da je više ljudi na tribinama, a meni iskreno nije previše bitno da dobijam pohvale za moje partije. Ponavljam, da smo dobili svih osam utakmica zapitao bih se zašto nema više ljudi na
stadionu, međutim u ovoj situaciji nemamo pravo da se ljutimo – kaže Đermanović.
Prvo naredno iskušenje za pulene Alena Tupajića je gostovanje Tutinu, gde se tradicionalno
teško dolazi do bodova. U preostalih sedam jesenjih kola mora se dodatno popraviti utisak kako
bi ostali u gornjoj polovini tabele i izbegli bilo kakve nedoumice u nastavku sezone vezane za
očuvanje srpskoligaškog statusa.

– U nastavku sezone neophodno je popraviti realizaciju. Sa druge strane nas je na početku
priprema bilo 25, sada je na nekim treninzima i 13 do 14 igrača. Mislim da bi u toku zime
trebalo dobro razmisliti i potražiti mlađe igrače u čije kvalitete ćemo moći da se uverimo tokom
proleća. Ja zaista ne pratim previše detaljno mečeve omladinaca i kadeta i ne znam koja su to
imena. Pored toga trebalo bi gledati malo unapred, momci koji su napustili Budućnost Krušik na
početku sezone su moji drugovi i ne bih želeo da ulazim u detalje njihove odluke. Zameram im
samo što su otišli u klubove koji igraju zonu, jer im je po kvalitetu i dalje mesto u ovom rangu.
Od iskusnijih Rankovića i Sofronića do mlađih poput golmana Milinkovića, Jankovića čiji me je
odlazak zaboleo i naročito Papića, talenta koji bi mogao biti i jedan od najboljih štopera Srpske
lige. Mora biti više razumevanja sa obe strane, ja sam za dovođenje igrača iz drugih gradova jer
sam bio u njihovoj koži, ali treba zadržati one koji i punu deceniju mogu nositi dres Budućnost
Krušika. Samo ću reći da je u jednom meču Jedinstva u Prvoj ligi Srbije, višem rangu, u startnoj
postavi bilo sedam igrača rođenih u Ubu, što je sjajan podatak. Neka me neko ubedi da Valjevo
u budućnosti ne može iznedriti momke koji će igrati viši rang – završio je Đermanović.