Foto: Freepik.com
Od 1. januara sledeće godine mnogim preduzetnicima paušalcima u Srbiji mogao bi višestruko da se poveća iznos poreza koji moraju da plate, jer će prestati da važi odredba u Uredbi o paušalnom oporezivanju koja propisuje da poreska obaveza ne može da raste više od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kako bi se izbegao scenario potencijalnog zatvaranja preduzetničkih radnji ili prelazak u sivu zonu, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Digitalna zajednica uputili su predlog Ministarstvu finansija da se izmenom Uredbe produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do deset odsto. Inicijativa je dopunjena i dodatnim predlogom – da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.
“Ukoliko lice želi da otvori preduzetničku agenciju njegovo ukupno mesečno opterećenje po pitanju poreza i doprinosa biće veće od 50.000 dinara. Više anketa je potvrdilo da je prosečna zarada predavača na internetu 80.000 dinara. Kada uporedite ove dve cifre lako je doći do zaključka da se ovim licima nikako ne isplati da otvaraju preduzetničku agenciju”, navodi naša sagovornica.
Zbog toga inicijativa ima cilj da korekcijom obračuna umanji mesečno opterećenje za navedene dve dominantne šifre delatnosti.
U Srbiji skoro 74.000 radnika na internetu
Na pitanje koliko je radnika na internetu u sivoj zoni, Mina Simić kaže da većina njih radi kao fizičko lice i da ne postoji tačan podatak, ali da različita istraživanja pokazuju da ih je blizu 74.000.
“To je pokazalo pionirsko istraživanje Centra za istraživanje javnih politika. Brojnost ovih lica je ujedno i razlog zašto je oformljena radna grupa za uređenje njihovog statusa. Cilj naše inicijative je da na neki način dopuni rešenje koje će biti doneto u okviru radne grupe, tako što će za ova lica otvoriti još jednu opciju modela poslovanja, to jest da mogu da izaberu da li će da nastave da posluju kao fizička lica ili će sada kao opciju imati i otvaranje preduzetničke radnje. U isto vreme omogućavamo im da promenom oblika poslovanja u paušal ostvare veći obim prava iz socijalnog osiguranja u odnosu na onaj koji mogu ostvariti kao fizička lica”, podvlači naša sagovornica.
Čeka se odgovor države
Na pitanje očekuju li pozitivan odgovor države i da li će doći do nekih pregovora, Mina Simić iz Digitalne zajednice kaže da još uvek nisu imali sastanak povodom inicijative, ali da veruju da će do njega doći.
“Svi predlozi su u skladu sa uredbom. Budući da smo prepoznali određene promene na tržištu rada i shvatili da već postoji rešenje u praksi, na osnovu sprovedenih istraživanja bilo nam je jasno da ta rešenja treba preneti i na druge šifre delatnosti. Uredba je prepoznala da za određene šifre, među njima na primer računarsko programiranje, nije bitno mesto obavljanja delatnosti jer sve možete odraditi online. Istu logiku smo koristili i za navedene dve šifre delatnosti”, ističe naša sagovornica.
Što se tiče prvog dela inicijative i zaštite preduzetnika od višestrukog uvećanja poreske obaveze, Simić ne vidi razlog da nadležne institucije ne podrže takav zahtev, s obzirom na to da dejstvo norme traje već tri godine i da će svakako doći do nivelisanja obaveze u skladu sa novopropisanom načinom izračunavanja iz 2020. godine.
