Slavica Garonja iz Beograda prvi je dobitnik književne nagrade „Radovan Beli Marković“ za roman „Šapati Male Vlaške“ (Prometej, 2022). Nagrada joj je uručena na rođendan Belog Markovića, na prigodnoj svečanosti u u porti manastira Svetog Đorđa u selu Ćelije kod Lajkovca, koje je rodno mesto poznatog književnika.
Nagradu je Slavici Garonja uručila Biljana Bogdanović, direktorka Gradske biblioteke Lajkovac, koja je i organizator konkursa za najbolju knjigu proze na srpskom jeziku u 2021/22. godini. Konkurs je ustanovljen u znak sećanja na znamenitog pisca i sugrađanina, preminulog u januaru ove godine.
Odluku je većinom glasova doneo žiri u sastavu dr Slađana Ilić, predsednik, dr Vesna Trijić i master Daren Milivojević. „Šapati Male Vlaške“, sa autorkinim romanima „Povratak u Arkadiju“ (SKZ, 2014) i „Parusija, glasovi ispod paprati“ (Prometej, 2018), čini svojevrsnu trilogiju o životu i sudbini Srba iz Zapadne Slavonije. U obrazloženju, koje je pročitala dr Slađana Ilić, navodi se da je izuzetna vrednost i značaj ovog romana njegova enciklopedijska i rečnička, istovremeno i lirska priroda.
– Na način srodan belimarkovićevskom autorka čuva celokupnu jezičku memoriju pripovedanog prostora, od tog bogatstva stvarajući delo koje sadrži: priče iz davnina, ali i iz svakodnevnog života, anegdote, poslovice, verovanja, pouke, pošalice, rugalice, bajanja, basme, pesme, izvornu mudrost…Taj jezik je za nju biće Arkadije, one koje više nema, o kojoj uvek lirski pripoveda, jer kako bi drugačije o povlašćenom prostoru svog života, a koja je u poslednjem ustaškom pogromu, u totalnom genocidu, devedesetih godina prošlog veka, potpuno zbrisana. Dakle, ostaje jezik, jedino imanje krajiških Srba i „stari graničar“, kako ga naziva pisac predgovora ovoj knjizi. Otuda, jasno, nije slučajno što je autorka kao prvi moto ovog romana zapisala reči iz proze našeg voljenog Radovana: „U mežduvremlju, nek znaš, danjivam ti i noćivam u jeziku svome!ˮ Taj jezik ima ime, on jeste „kraljevski jezik srpskiˮ, kako se Radovan nikada nije ustezao da kaže, naprotiv! To čini i Slavica Garonja, kako ovim romanom, tako i celokupnom trilogijom, sa punom svešću o tome, a iskustvom predaka poučena, da smo u njemu jedino sigurni – zaključuje predsednica žirija.
Ako bih se usudila da poredim njegovu poetiku sa svojim nagrađenim romanom mogla bih reći da su glavni junaci naših proza prostor i vreme, i naravno – jezik i reči, rekla je, između ostalog, Slavica Garonja i nastavila:
– U jeziku i rečima je otklon od zla istorije, ali često i rugobne i kontaminirane stvarnosti. I može se nazvati simboličnom kopčom, kao dokaz da ništa nije slučajno, da kao moto na početku mog romana stoji baš rečenica Radovana Belog Markovića, kao mantra koja me je uvek prizivala, kadgod bih poklekla pred svojim naumom, a koja glasi: “U mežduvremlju, nek znaš, danjivam ti i noćivam u jeziku svome!“ Na moje veliko zadovoljstvo putevi su nam se ukrstili, sada, na ovom višem, metafizičkom planu. Zahvaljujem žiriju koji mi je ukazao čast i poverenje da se „Šapati Male Vlaške“, kao prvi, ovenčaju nagradom sa imenom Radovana Belog Markovića. Nadam se da nas danas Beli gleda sa ovih svodova i jedino žalim što nije dočekao ovaj roman, za koji je znao da ga pišem i kome bi se, verujem, radovao.
Pokrovitelj književne nagrade je Opština Lajkovac
Za Opštinu Lajkovac: PR agencija „Pristup“
