Prema Zakonu o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, obaveza svakoga ko osniva privredno društvo, zadrugu, fondaciju, zadužbinu, udruženje, ogranak ili predstavništvo stranog privrednog društva je da u roku od 15 dana od dana nastupanja osnova evidentiranja, odnosno od osnivanja registrovanog subjekta, evidentira podatke o stvarnom vlasniku elektronskim putem.
Prema subjektima koji to propuste da učine, kao i prema odgovornim licima u njima, pokreće se prekršajni postupak u kome pravnim licima preti novčana kazna u rasponu od 500.000 dinara do dva miliona dinara, a odgovornim licima novčana kazna od 50.000 dinara do 150.000 dinara.
Ipak, prema rečima advokata M.Kovačević, sudska praksa je pokazala da se na udruženja ne primenjuje u celosti Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
„Iako je praksa prekršajnih sudova širom Srbije pokazala da se udruženja tretiraju i kažnjavaju isto kao i privredna društva i drugi subjekti na koja se primenjuje pomenuti zakon, najnovija praksa Prekršajnog apelacionog suda pokazuje suprotno. Naime, u nekoliko slučajeva u kojima smo postupali osuđujuća presuda prekršajnog suda je nakon naše žalbe, preinačena u oslobađajuću od strane Prekršajnog apelacionog suda“, objašnjava naš sagovornik.
Ona dodaje da su konkretno dokazali da se kod udruženja rok od 15 dana, u kome mora da se prijavi stvarni vlasnik, ne računa od dana kada Agencija za privredne registre (APR) donese rešenje o upisu, već u roku od 15 dana od kada se udruženje osnuje. Zakon jasno kaže da se rok od 15 dana računa od dana osnivanja, a ne od dana registracije osnivanja.
Zakon o udruženjima propisuje da se udruženje osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta, kao i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja.
„Ovde je očigledno reč o tehničkoj grešci prilikom pisanja zakona, o ‘rupi u zakonu’ kada je reč o udruženjima, koju mogu da iskoriste oni kojima preti kažnjavanje, jer za razliku od drugih entiteta koji se osnivaju donošenjem rešenja o upisu u registar i priznanjem pravnog subjektiviteta od strane Agencije za privredne registre, udruženja se ipak osnivaju na drugačiji način“, naglasila je M.Kovačević.
Ona je napomenula da ljudi često nisu svesni posledica i da na kraju rešenja iz APR-a stoji samo jedna rečenica u kojoj se navodi da je potrebno da se prijave stvarni vlasnici u Centralnoj evidenciji što je, kako kaže, postupak koji se završava za tri minuta.
„To ljudi pročitaju i ne znaju šta je, a nisu svesni posledica, niti da je to prekršaj. Svakako nisu dovoljno informisani. Ova obaveza zadaje probleme poput Zakona o arhivskoj građi, po kojoj svako društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) mora da ima pravilnik, inače može da dobije kaznu od milion dinara. Međutim, primena tog zakona, koji je nastao po ugledu na propise EU, odložena je za dve godine“, istakla je M.Kovačević.
Neusklađenost dva zakona
Svaki entitet (firma, zadužbina, fondacija) osniva se danom kada Agencija za privredne registre donese rešenje o osnivanju. Nakon toga postoji obaveza da u roku od 15 dana izvrši prijavu stvarnog vlasnika. Međutim, prema rečima advokata M.Kovačević, udruženje se ne osniva kada APR izda rešenje, nego kada tri osobe odluče da se ono osniva, donesu statut i osnivački akt, i navedu datum osnivanja.
„Problem je što je zakon neusklađen, pa postoji jedna pravna praznina jer se svi entiteti, osim udruženja, osnivaju kada im APR izda to rešenje. Međutim, član 11 Zakona o udruženjima kaže da se ono osniva kada tri osobe odluče da osnuju udruženje, i taj datum je znatno raniji u odnosu na onaj kada APR izda rešenje. Udruženje stiče samo pravni subjektivitet kada mu APR izda taj dokument, ali je osnovano znatno ranije, usled čega se ovo pravilo obesmišljava“, obrazložio je naš sagovornik.
Recimo, ukoliko je po statutu određeno udruženje osnovano u 2021. godini, a registrovano sada, ne bi vredelo podnošenje prekršajne prijave protiv udruženja jer bi to značilo da je zastarela istog momenta.
„Suštinski, Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika nije usklađen sa Zakonom o udruženjima.
Veoma je kratak rok zastarelosti za pokretanje postupka (godinu dana), a apsolutna zastarelost stupa nakon dve godine. Imajući u vidu da tu imate proces registracije i da oni tek posle šest do osam meseci imaju realne podatke o tome ko je izvršio obavezu, da se dokumentacija dostavlja sudu i da sud pokreće postupak, to je već u startu zastarelo“, zaključila je M.Kovačević.
Podsetimo, ovaj zakon se ne primenjuje na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač, kao i na političke stranke, sindikate, sportske organizacije, sportska udruženja, crkve i verske zajednice.
Takođe, bitno je pomenuti da je centralna evidencija stvarnih vlasnika elektronska, javna, jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici registrovanog subjekta.
Kao takva, ona omogućava efikasnije sprovođenje nacionalnog sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, na osnovu koga država obezbeđuje tačne i ažurne informacije o stvarnim vlasnicima pravnih lica.
Podaci o stvarnim vlasnicima evidentiraju se putem aplikacije, preko portala sa eServisima APR, kojoj se pristupa preko Sistema za centralizovano prijavlјivanje korisnika na internet stranici www.apr.gov.rs.
Foto:biznisvesti.rs