Foto: Arhiv
Od 1. januara 2023. godine poreske obveznike očekuju izvesne promene. Novi neoporezivi iznos zarade iznosiće 21.712 dinara, umesto sadašnjih 19.300 dinara. Takođe, stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje biće na teret poslodavca smanjena za jedan odsto, što znači da će sa 25 pasti na 24 procenta.
Treba pomenuti i cenu radnog sata koja će u narednoj godini iznositi 230 dinara, što je povećanje od 15.3 odsto u odnosu na ovu godinu.
Iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kažu da poresko opterećenje minimalne neto plate u Srbiji iznosi 57 odsto, što znači da na svakih 100 dinara poslodavac mora da izdvoji još 57 dinara za obaveze na ime poreza i doprinosa. U prošloj godini taj izdatak je iznosio 18.200 dinara na „minimalac“ od 32.000 dinara. Da bi se postiglo veće rasterećenje, potrebne su i značajnije promene modela oporezivanja.
Primera radi, povećanje neoporezivog dela plate na nivo minimalca smanjilo bi obaveze na 15.900 dinara, dok bi ukidanje doprinosa za zdravstvo umanjilo trošak na 12.700 dinara, odnosno za više od 30 odsto u odnosu na sadašnji iznos.
To je pokazala analiza „Sistem oporezivanja rada i mogući pravci reforme“, koju će NALED uskoro predstaviti, zajedno sa pregledom opcija kako poresko opterećenje plata smanjiti u korist radnika i poslodavaca. U ovogodišnjem istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, najviše privrednika (49 odsto) navelo je visoke poreze i doprinose kao najveći problem sa kojim se suočavaju. Više od tri četvrtine vidi ih kao ključni uzrok neformalnog poslovanja.
Poreski savetnik Jovan Pavlović kaže da je dobar primer Crna Gora koja je ukinula doprinose za zdravstveno osiguranje na zarade zaposlenih.
“Na taj način su se u Crnoj Gori povećale zarade, smanjilo opterećenje poslodavaca, ali zaposleni nisu ostali bez osiguranja jer su svi troškovi i pravo na besplatno lečenje otišli na teret države. Takav model bi mogao da se primeni i u Srbiji. Ukoliko bi se ukinulo poresko opterećenje najnižih zarada smanjio bi se i rad na crno”, smatra poreski savetnik.
On dodaje da bi trebalo smanjiti celokupno poresko opterećenje poslodavaca u Srbiji, pogotovo na minimalne zarade.
Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević smatra da je sistem oporezivanja rada veoma kompleksan i zato bi se trebalo najpre fokusirati na poresko rasterećenje najnižih plata koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje, jer je jedna od karakteristika našeg sistema nizak nivo progresivnosti oporezivanja.
“Time bi se otvorio prostor za povećanje plata i smanjenje rada na crno. Najnižu zaradu prema postojećim procenama dobija između 350.000 i 400.000 ljudi, odnosno svaki peti zaposleni. Postoji više načina na koje se može značajnije uticati na poresko rasterećenje rada, od povećanja neoporezivog dela zarade, preko promene stope poreza na zarade koja je poslednjih deceniju i po smanjena sa 14 na 10 odsto, do umanjenja osnovice za obračun pojedinačnih ili svih doprinosa”, kaže Vasiljević.
Prema njegovom mišljenju, treba razmotriti i mogućnost da se opterećenje rada ne posmatra samo na nivou zaposlenog, već da se u obzir uzmu i izdržavani članovi porodice.
“Predlog NALED-a je da se razmišlja u pravcu ukidanja doprinosa za zdravstvo i prelazak na finansiranje iz budžeta, odnosno opštih poreza, čime bi svi građani imali zdravstveno osiguranje. U analizi ćemo dati nekoliko mogućih varijanti za realizaciju ove ideje, sa kalkulacijom kako nadomestiti gubitak prihoda po osnovu ovog doprinosa”, navodi Vasiljević.
Sistem oporezivanja rada u Srbiji postavljen je tako da, formalno posmatrano, deo obaveza snosi radnik, a deo poslodavac, ali u praksi sve obaveze isplaćuje poslodavac. Dok obaveze za doprinose radnik i poslodavac dele, porez na zaradu je, barem na papiru, obaveza radnika.
Iz udruženja “Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije” (ZPPS) kažu da je svima jasno da je neophodna poreska reforma.
“Smatramo da je porez na zarade potrebno potpuno ukinuti na sve zarade koje su manje od vrednosti prosečne potrošačke korpe, a da je sistem doprinosa potrebno redefinisati. Neto iznos bi trebalo da bude veći, bez povećanja bruto naknade. Neophodna nam je kvalitetna reforma poreskog sistema kako bismo dobili pravedan i sveobuhvatan umesto trenutnog sistema koji najviše opterećuje one koji najmanje zarađuju. Trenutno je na snazi skup haotičnih izuzetaka od pravila po nejasnim kriterijumima, zbog čega trpe budžet Srbije, ali i zaposleni u privatnom sektoru, legalno registrovani domaći privrednici i preduzetnici, a profitiraju oni koji se bave crnim tržištem”, ističu naši sagovornici.
Poresko opterećenje poslodavaca
Analiza NALED-a pokazuje da je od 2014. do 2021. godine neoporezivi deo zarade značajno povećan (najviše 2018. i prošle godine). S druge strane, zbirna stopa poreza i doprinosa na teret zaposlenog praktično se nije menjala i iznosi 29,9 odsto, s obzirom na to da je u tom periodu doprinos za PIO povećan za jedan procentni poen, dok je zdravstveni doprinos smanjen za isto toliko.
Do rasterećenja je došlo u delu obaveza na teret poslodavca, pre svega zahvaljujući ukidanju doprinosa za nezaposlenost (0,75 odsto) od 2019. i smanjenju doprinosa za PIO za 0,5 procentnih poena od 2020. Ukupno rasterećenje u ovom periodu iznosilo je svega 1,25 procentnih poena.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama portal „valjevonadlanu.rs“
