Prilikom posete Romskom naselju u razgovoru sa Romskom decom, jasno se vidi da postoji jedna važna stavka u institucionalnom obrazovanju odnosno, još jedan uzrok izbegavanja koji se retko razmatra, ako dobro ne poznajemo Rome, a koji već samom činjenicom da je u prirodi čoveka da se plaši onog što mu je nepoznato, mora biti logičan. Naime, veliki broj Roma ima izražen strah od institucija.
Razgovarajući sa romskom decom predškolskog uzrasta imala sam prilike da se u to uverim. Naime, devojčica imala je infekciju na ustima, majka je imala problem da je odvede na pregled u zdravstvenu ustanovu. Ona to nije učinila, iako je sledećeg dana iz školice krenula kod lekara.
Dan potom, revoltirana, odvela je devojčicu sama kod lekara, gde bila prilično neprijatna u komunikaciji kako bi dete upisali u Knjigu prolaznika i pregledali. Devojčica je dobila terapiju, a majka mi je sutradan u znak zahvalnosti poslala kafu. Tek tada sam shvatila koliko je bila uplašena jer je nepismena, i da ne zna ni šta su to lјudska prava (a kamoli kako da ih ostvari), pa taj strah prikriva odavanjem utiska da nedovolјno brine o svojoj deci.
Tada sam prvi put jasno shvatila da ni sama nisam bila imuna na predrasude i stereotipni način mišlјenja, a volela sam da verujem da jesam. To mi je bila jedna od prvih velikih lekcija u radu ovog projekta. Zbog toga je neophodno aktivno i sistematski delovati u cilju unapređenja položaja Roma u oblasti zapošljavanja, stanovanja, zdravstvene zaštite, obrazovanja i svih oblika uključivanja u društveni, kulturni i politički život. Neophodno je u svim sferama javne razmene promovisati temeljne vrednosti prihvatanja različitosti, tolerancije, ali i empatije u odnosu na one koji nisu iste pripadnosti, statusa ili porekla.
