Ko to tamo zagađuje? Građanski izveštaj o stanju kvaliteta povšinskih voda u Valjevu

Valjevske reke su vrlo zagađene i predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi. Kolubara, Kamenica na Divčibarama, Bukovska reka su površinske vode u kojima gotovo da nema života. Voda Petničkog jezera, reke Obnica i Jablanica su na ivici zdravstvene i higijenske ispravnosti. Reka Gradac, uprkos izazovima, odoleva, kažu rezultati mikrobiološke i fizičko-hemijske analize koju je neformalna grupa VIVA (Vodene inspektorke Valjeva) obavila u oktobru i novembru ove godine. Reka Ljubostinja koja protiče kroz Valjevo je  biološki mrtva.

Površinske vode u Valjevu sadrže otpadni materijal poreklom sa divljih deponija, ali i namernog odlaganja u rečni tok. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Goriću ne prihvata ukupnu količinu otpadnih voda iz javne kanalizacije i neispravno je, zabeleženo je u Akcionom planu za poboljšanje kvaliteta površinskih voda u gradu Valjevu. Ovaj strateški dokument je izrađen bez učešća javnosti. 

Izveštaji o monitoringu kvaliteta površinskih voda u Valjevu koji su postavljeni na zvaničnu prezentaciju Grada Valjeva ukazuju da su analize obavljane bez vremenski jasnog plana, te da u izveštajima nije navedeno ni mesto ni vreme gde su uzimani uzorci vode. Javnost u Valjevu je slabo obaveštena o kvalitetu površinskih voda. Nadležni organi I službe nisu osigurale primenu Zakona o zaštiti voda, kao i drugih propisa koji garantuju bezbednost korišćenja vode i njen kvalitet.

Nalazi analize površinskih voda

Neformalna grupa VIVA je u periodu septembar-oktobar 2022.  uzela uzorke vode iz nekoliko reka na teritoriji Valjeva, kao i iz Petničkog jezera. Prilikom uzimanja uzoraka učestvovale su učenice sanitarnog smera Medicinske škole. Analizu mikrobiloških I fizičko-hemijskih parametara obavio je Zavod za javno zdravlje u Valjevu. Prvi uzorak je bio u Goriću, zahvaćena je voda iz reke Kolubare, pre izlivanja Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) i posle njega. U jezovitom okruženju koje stvara nesanitarna gradska deponija. Rezultati analize uzoraka su ukazali da postrojenje u Goriću zagađuje Kolubaru. Vrlo loš kvalitet Kolubare u tom delu se pogoršao. Nakon izlivanja otpadnih voda iz postrojenja, Kolubara je iz četvrte prešla u petu, najlošiju klasu kvaliteta.

Tabela 1. Kvalitet površinskih voda, septembar-novembar 2022, Valjevo, akcija grupa VIVA

Uzorak iz Kolubare je uzet u selu Šušeoka, kod ostataka metalnog mosta. Na mestu uzimanja uzoraka uočava se  zamućena voda, tragovi ljudskih aktivnosti. Rezultati analize su pokazali da je voda najlošije, pete klase, zbog hemijske neispravnosti. 

Najneprijatnije iskustvo grupa VIVA je imala prilikom boravka na Divčibarama i uzimanja uzoraka iz rečice Kamenice. Neverovatno je posmatrati da turisti i ljubitelji prirode borave i šetaju u dolini kojom protiče Kamenica, ne obazirući se na miris koji zaudara, kao i na izgled vode u Kamenici. Voda je zamućena, crna, siva, sa vidljivim ostacima materija koje se raspadaju. Turistički bum i ekspanzija gradnje hotela i turističkih objekata dovela je Kamenicu do smrti. Uzorak uzet iz ove reke je pokazao da je voda najslabije, pete klase. 

Analiza ukazuje na zagađenje vode reke Kamenice fekalijama i otpadnim vodama iz hotela, restorana, ugostiteljskih objekata i vikendica koje se nalaze u blizini.

Ružan utisak sa Divčibara može da nadmaši samo uzimanje uzorka vode iz Ljubostinje kod bivšeg igrališta “Student”. Neveliki tok reke je potpuno zamućen, sive boje. Iz nepokošenih obala štrči svakojako smeće koje se svakodnevno odlaže. Analiza uzorka vode iz reke Ljubostinje pokazala je da se radi o vodi najslabijeg kvaliteta, V klase zbog fizičko-hemijske neispravnosti.

Na osnovu povećanih vrednosti parametara kao što su: amonijak, nitriti, fosfati, BPK5, fekalni koliformi i aerobni heterotrofi  možemo zaključiti da zagađenje površinskih voda potiče od uliva otpadnih voda domaćinstava, septičkih jama, industrijskih postrojenja. Okolina pojedinih mesta na kojima je obavljano uzorkovanje govore kakav je kvalitet vode u blizini tih mesta.   

Vode IV klase se ne mogu koristiti za snabdevanje vodom za piće bez prethodnog tretmana koji podrazumeva:  koagulaciju, flokulaciju, filtraciju i dezinfekciju, ali i unapređenih metoda tretmana. Površinske vode V klase kvaliteta ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu. Te reke su mrtve.

Mogući uzroci problema

U Valjevu ne postoji registar izvora zagađenja. Osnovano verujemo da je za stanje površinskih voda u Valjevu i na Divčibarama odgovoran slab tretman otpadnih voda, zastarela i neispravna stanica za prečišćavanje otpadnih voda u Goriću. Grad se širi ali ne postoji kanalizaciona mreža. Otpadne vode se ispuštaju direktno u vodotokove mimo propisa. Gradska uprava izdaje građevinske dozvole iako ne postoji odgovarajuća komunalna infrastruktura, kanalizacija, kao što je to slučaj na Divčibarama. Iako zakoni zabranjuju zagađenje vode, inspekcijski organi ne sprovode nadzor i ne preduzimaju mere da primoraju zagađivače da poštuju propise. 

Zagađena voda i poljoprivreda

Građani Valjeva su slabo obavšetene o problemima korišćenja zagađenih voda za navodnjavanje. Ukoliko se za navodnjavanje poljoprivrednih kultura koristi voda koja nije odgovarajućeg mikrobiološkog  kvaliteta nastaje rizik od narušavanja proizvodne sposobnosti zemljišta, akumulacije zagađivača u zemljištu i njihovog usvajanja od strane gajenih biljaka.  Sve zajedno vodi do smanjenja prinosa gajenih kultura, kvaliteta i nutritivnih svojstava proizvoda, a konzumiranje takvih proizvoda može predstavljati i potencijalni rizik po ljudsko zdravlje. Poseban rizik nose namirnice koje se konzumiraju u svežem stanju: voće i povrće.

Uticaj na zdravlje

Najčešći uticaj na zdravlje iz zagađenih voda su oboljenja uzrokovana mikroorganizmima–koliformnim bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima. Najčešći poremećaji su fekalno-oralne infekcije–ulazno mesto infekcije su usta, početak digestivnog trakta. Ove infekcije su obično jako burne, često sa težom kliničkom slikom. Neke vrste virusa–enterovirusi- mogu se naći u zagađenoj vodi, a oni spadaju u najčešće uzročnike crevnih oboljenja, pogotovu u letnjem periodu. 

Kupanjem u ovakvoj vodi takođe može može doći do crevnih infekcija kao što su bacilarna i amebna dizenterija, ali i do hepatitisa A, gljivičnih i parazitarnih oboljenja, konjunktivitisa, infekcija ušiju, nosa, kože. Pored ovog veliki uticaj na zdravlje ima hemijsko zagađenje voda koje predstavlja najznačajniji i najobimniji izvor zagađenja. 

Predlozi za smanjenje zagađenja površinskih voda u Valjevu

1. Pokrenuti izradu Akcionog plana za zaštitu površinskih voda u Valjevu uz aktivno učešće javnosti, saglasno propisima i standardima koji se tiču građanske participacije
2. Razviti i primeniti plan monitoringa kvaliteta površinskih voda u Valjevu koji će osigurati praćenje kvaliteta ključnih površinskih voda
3. Sprovesti akciju informisanja javnosti o kvalitetu površinskih voda, posebno stanovnika koji koriste površinske vode za poljoprivredu
4. Osigurati primenu Zakona o zaštiti voda i drugih propisa koji regulišu upravljanje površinskim i otpadnim vodama
5. Pokrenuti kampanju za podizanje javne svesti o zagađenju površinskih voda i odgovornosti zagađivača

Neformalna grupa VIVA

Neformalnu grupu “Vodene inspektorke Valjeva”, skraćeno VIVA čini pet žena, aktivistkinja, stručnjakinja u svojim oblastima iz Valjeva: Slađana Stanković, sanitarno-ekološki inženjer, Biljana Mladenović, diplomirani fizikohemičar, Zorica Vuković, diplomirani inženjer geologije, Mirjana Gavrilović Đorđević, diplomirani inženjer poljoprivrede i Slavica Pantić, diplomirana pravnica.

Projekat “Ko to tamo zagađuje?” se sprovodi u okviru projekta “Zeleni inkubator”, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inžinjeri zaštite životne sredine uz finansijsku podršku Evropske unije.

Prilozi:

VIVA Izveštaji o analizi kvaliteta površinskih voda

VIVA film o zagađenju površinskih voda

„Neformalna ženska grupa Vodene inspektorke Valjeva (VIVA)“

Foto/ kuda sa psom