Povodom prve godišnjice smrti književnika Radovana Belog Markovića, Gradska biblioteka Lajkovac je u velikoj sali Opštine organizovala „Veče sećanja“. O Belom Markoviću i njegovom delu govorili su prof.dr. Radivoje Mikić, dr Slađana Ilić, mr Daren Milivojević i direktorka Gradske biblioteke Biljana Bogdanović. Odabrane priče Belog Markovića čitala je spiker Radmila Novaković. Skupu su prisustvovali Slavica Garonja i Miloš Jevtić, dobitnici prve književne i novinarsko-publicističke nagrade koje nose ime preminulog književnika.
Profesor dr Radivoje Mikić je najbolji poznavalac književnog opusa Radovana Belog Markovića, višedecenijski recenzent njegovih dela, tako da je i ovoga puta govorio o značaju književnog stvaralaštva znamenitog Lajkovčanina i njegovom bogatom leksičkom doprinosu srpskoj književnosti.
„Na početku prošle godine, na samo Bogojavljenje, srpska kultura ostala je bez jedne velike figure, bez romansijera i pripovedača Radovana Belog Markovića, pisca koji se godinama i decenijama oglašavao iz, kako je preudešenog književnog junaka mnimog literate R. B. Markovića pisao, čas iz lepog, a čas iz sviležnog Lajkovca, koji je sasvim sigurno baš zahvaljujući Radovanu Belom Markoviću najmanja srpska varoš koja je stekla tako važno mesto u srpskoj kulturi… Spajajući leksiku Dositejevog doba sa elementima preuzetim iz naše usmene i srednjevekovne književnosti, Radovan Beli Marković je izgradio jedan osoben jezik koji je toliko udešen da se efekti njegove upotrebe mogu upoređivati samo sa onim što pesnici i to oni najveći traže od jezika. Ali je i sintaksa proze Radovana Belog Markovića zasnovana na svakovrsnim odstupanjima od svih pravila kojima na jezik iole osetljiv pisac mora pre ili kasnije da okrene leđa… A na taj način jeziku pristupaju najveći pisci, Radovan Beli Marković je jedan od njih“ – rekao je profesor Mikić u još jednom od svojih omaža Belom Markoviću.
Slađana Ilić je doktorirala na temu stvaralaštva književnika Radovana Belog Markovića, a ovoga puta govorila je o aspektu smrti u književnikovim delima: “S obzirom na to da je Radovan Beli Marković pisac koji se u svojim delima sistematski bavi kategorijom smrti, njenom filozofijom i estetikom, važno je da primimo činjenicu da se za proces destabilizacije sveta u prozi ovog pisca ne završava ništa katastrofom koja izaziva smrt. Ona je konstanta, ali ne proizvodi neki naročiti vid uznemirenja njegovih junaka, jer oni upravo u tom svetu i saznanjem te činjenice funkcionišu, što pojavljujući se iz sopstvenog života, što iza svojih smrti. Katastrofa i smrt, dakle, u delima Radovana Belog Markovića nisu u srazmernom odnosu. Ono što je potencijalno katastrofično u njegovim delima uvek je u vezi sa životom a ne sa smrću.“
Daren Milivojević iz Gradske biblioteke Lajkovac istakao je da Radovan beše čovek knjige, ali i čovek knjiga, da je znanjem svojim nadvisio kako Veliki, tako i Mali Povlen, ali i mnoge učene i priučene glave svoga doba. “Tako je srpski jezik bogat, a savremeni pisci ga često modernizuju i osiromašuju. Radovan se prihvatio mesijanske uloge spašavanja srpske književnosti pokazujući, ali i dokazujući da se u svinjarskom i kraljevskom jeziku srpskom nahodi obilje tvoračke snage, od koje se i umozritelna japija može istesati.“
Direktorka lajkovačke biblioteke Biljana Bogdanović, evocirala je uspomene na Književnika: „Prošla je godina, osećaj da je među nama još uvek je prisutan, da će se pojaviti na vratima Biblioteke i piti prvu jutarnju kafu sa nama, uz prelistavanje dnevne štampe i prepričavanje događaja kako iz kulturnog života, tako i svakodnevnih varoških novina. Velikan srpske književnosti ostavio nam je u amanet stvaralaštvo koje moramo da sačuvamo od zaborava za nove generacije. Mnogo je inicijativa koje su pokrenute da bi se na dostojan način odužili Književniku. Na nama je da istrajemo, kako pojedinci, tako i zajedno, udruženi ispred kulturnih i obrazovnih institucija, pa i drugih činilaca koji su bitni za amanet srpskog jezika“.
Prethodno su predstavnici Opštine Lajkovac, Gradske biblioteke i planinara “Ćire” položili vence na grob najpoznatijeg Lajkovčanina na varoškom groblju. Radovan Beli Marković preminuo je 19. januara 2022. u 75. godini života. U toku godine u Lajkovcu, Valjevu i na Povlenu organizovano je niz aktivnosti u znak sećanja na poznatog srpskog pisca, koje će postati tradicionalne.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama portal „valjevonadlanu.rs“
