Lokalni odgovor: „Šta bi nam rekao vojvoda Živojin Mišić kada bi danas video svoj kraj?“

Foto: valjevonadlanu.rs

„Šta bi nam rekao vojvoda Živojin Mišić kada bi danas video svoj kraj?“ kazao je juče Aleksandar  Macura, progamski direktor RES Fondacije, na skupu ekoloških aktivista koji je održan u Paštriću kod  Mionice u domaćinstvu porodice Petrović. Dvadesetak aktivista iz Valjeva, Smedereva, Beograda,  Mionice i Niša se okupilo se jednodnevnoj edukaciji o javnom budžetu i javnim politikama koju je  organizovalo udruženje Lokalni odgovor. Očarani prirodom i gostoljubivošću domaćina Pece Petrovića  učesnici nisu ostali ravnodušni na prizore koje su zatekli prilikom dolaska u Paštrić i prolasku kroz  mionički kraj. Kamenolomi, devastiranje okoline i smeće. Gosti su u domu Petrovića, pored stručnih  prezentacija iz oblasti lokalnog budžeta, energetskih politika, javnog zdravlja i participacije građana,  imali priliku da vide, razgledaju i dosta toga čuju o Muzeju kamena, Kući čaja i Banci semena koje čuva  biološko nasleđe, stare sorte domaćeg voća. 

Marko Matić, stručni savetnik za javni budžet je učesnicima edukacije predstavio osnovne pojmove o  planiranju i realizaciji najvažnijeg instrumenta politike lokalne zajednice, lokalnog budžeta, ilustrujući  primerima iz prakse Grada Valjeva. On je kazao da građani nisu u dovoljnoj meri informisani niti  dovoljno učestvuju u procesu pripreme budžeta. Kada je reč o javnoj raspravi o budžetu, istakao je da  poslednjih godina lokalne vlasti kasne za izvršavanjem budžetskog kalendara i organizovanjem javne  rasprave. „Postupak rebalansa budžeta odvija se bez građana i bez javne rasprave“, primetio je Matić.  Kada je reč o novcu namenjenom za ekologiju, Matić ističe da se planiranje i realizacije budžetskog  Programa 6. Zaštita životne sredine Grada Valjeva u periodu 2015-2021. može oceniti najnižom  ocenom „D“, polazeći od međunarodnog PEFA standarda kojim se ocenjuje pouzdanost lokalnog  budžeta. Analizom dostupnih dokumenata koji se odnose na ovaj program kao i na budžetski fond  Grada Valjeva namenjen za zaštitu životne sredine, po rečima Matića, može se zaključiti da izostaju  očekivani rezultati, da su planiranje i relizacija rashoda slabi, te da građani nemaju dovoljno  informacija na osnovu kojih bi mogli da ocene uspešnost trošenja javnog budžeta. On je ukazao da izostaju obrazloženja odstupanja između onoga što je planirano i realizovano u Odluci o budžetu. 

Aleksandar Macura je aktivistima govorio o potrebi energetske tranzicije, o promenama koje stižu i  koje se ne mogu izbeći, kada je reč o energetskoj policiti države i energetskim navikama i praksama u  zajednici. Istakao je da danas živimo posledice odluka koje je društvo kao dugoročne donelo tokom  sredinom prošlog veka kada je Srbija odlučila da električnu energiju obezbedi iz uglja. Po njegovim  rečima, Srbija je ponovo u prilici i pred izazovom da odlučuje o svojoj budućnosti, da preispita da li je  prihvatljiva ekspolatacija nedovoljno energetski bogatog lignita, uz ogromnu devastaciju prirode i  zagađenje vazduha koje ugrožava živote i zdravlje miliona ljudi. Sa druge strane, Macura smatra da je,  iako trenutno isplativo, dugoročno najštetnije korišćenje vrlo skupe električne energije za grejanje. On  ističe da među najznačajnije izvore zagađenje vazduha u gradovima, pa i u Valjevu spadaju dimnjaci iz  domaćinstva koja koriste drva ili ugalj kao ogrev. „I dalje se na tržištu prodaju obični šporeti,  „smederevci“, veoma energetski neefikasni, koji uz to i zagađuju, približno 50 hiljada komada godišnje  što je trošak od 16 miliona evra, što predstavlja investiciju u prošlost, bačen novac“, kaže Macura. On  je istakao da rezultati istraživanja kažu da većina Valjevaca nije ekonomski u stanju da finansira bilo  kakve investicije koje bi unapredile energetsku efikasnost domova. Stoga predlaže veću podršku  lokalnih vlasti i države građanima koji nisu u mogućnosti da sami unapređuju sistem grejanja ili da  poboljšavaju termička svojstva svojih domova. 

„Ključ za rešavanje aerozagađenja je u rukama lokalne samouprave u Valjevu koja mora da donese  Plan kvaliteta vazduha“, rekla je dr Nataša Stanković, lekar specijalista Doma zdravlja u Valjevu. Ona  smatra da taj plan mora da sadrži precizne indikatore i ciljeve koji se odnose na smanjenje emisije  PM2.5 čestica, opis željenih efekata, odnosno procenu smanjenja broja prevremenih smrti usled  zagađenja vazduha i analizu morbiditeta i mortaliteta uzrokovanog zagađenjem vazduha u Valjevu za 

period do 2027. godine. Doktorka Stanković je aktivistima predstavila rezultate istraživanja o uticaju  zagađenog vazduha koje je nedavno sprovedeno u Kini, kada je za eksperiment korišćen vazduh koji  se nalazi u blizini jedna od najprometnijih saobraćajnica u Pekingu. Nalazi istraživanja, tvrdi dr  Stanković, su pokazali da su ljudi koji su u dužem vremenu izloženi dejstvu zagađenog vazduha izloženi  visokom riziku od nastanka metaboličkog sindroma, gojaznosti, dijabetesa, moždanog udara i srčanih  bolesti. „Ne samo da bismo se trebali zaštititi zdravom ishranom, vežbanjem, prekidom pušenja,  modifikovanjem faktora rizika poput visokog krvnog pritiska i lipidnog profila, već bi trebalo razmotriti  i vazduh koji udišemo“, rekla je dr Stanković. Govoreći o zdravstvenim pokazatljima rekla je da Institut  Milan Jovanović Batut iz Beograda izveštava da kardiovaskularne, maligne i respiratorne bolesti  najčešća tri uzroka smrtnosti u Srbiji, koji su povezani sa zagađenjem vazduha. Međutim, po njenim  rečima, zdravstveni sistem u Republici Srbiji na obaveštava javnost o toj vezi. Prema podacima za 2019.  godinu smatra se da 9% smrtnosti novoronđečadi se može povezati sa zagađenim vazduhom. U prošloj  godini u Srbiji je zabeleženo preko 20 hiljada slučajeva astme kod dece, kaže dr Nataša Stanković. „U  Opštoj bolnici u Valjevu je prošle godine otkriveno 450 slučajeva maligniteta različitih lokalizacija“,  rekla je dr Stanković ukazujući na uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi u Valjevu. 

Mladen Milovanović, pravnik iz Valjeva je učesnicima predstavio rezultate istraživanja transparentosti  lokalnih samouprava u Srbiji koje je prošle godine sproveo Centar za evropske politike. U istraživanju  je učestvovalo 17 lokalnih samouprava, među kojima i Valjevo. „Najveći utisak nakon sprovedenog  istraživanja jeste jedan zatvoren i negativan odnos Gradske uprave grada Valjeva prema istraživanju  koje sprovodimo. Podneo sam veći broj zahteva za slobodnim pristupom informacijama od javnog  značaja, oni su odgovorili samo na jedan i to sa više meseci zakašnjenja“, kazao je Milovanović.  Govoreći o nalazima istražavanja o stanju lokalne uprave, Milovanović je istakao da je najslabije  ocenjena oblast „službenički sistem“ koja se odnosi na transparentnost vođenja kadrovske politike. 

Skup aktivista koji je u subotu održan u Paštriću kod Mionice je deo akcije udruženje Lokalni odgovor  pod imenom „Javni budžet – Moja stvar“ u okviru projekta “Lokalni poziv za EU: vladavina prava i  kulturna raznolikost za stvaranje društvene kohezije i održivog razvoja lokalnih zajednica” koji  sprovode Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Grupa 484 i Fondacija „Jelena Šantić“, uz finansijsku  podršku Evropske unije. Edukacija je jedna od aktivnosti projekta koja bi trebalo da ohrabri aktiviste,  građane i građanke Valjeva da učestvuju u budžeskom procesu, ali i da aktivno učestvuju u drugim  javnim politikama, posebno koje se odnose na zaštitu životne sredine i zaštitu vazduha. 

Udruženje „Lokalni odgovor“