Od lečenja do rođenja beba

U ovo vreme kada se po demografskoj slici koja je katastrofalna u Srbiji, gde smo posle Drugog svetskog , kada smo bili najmlađa nacija u Evropi posatli jedna od najstarijih, a svake godine se između 30 i 50 hiljada beba manje rodi nego što premine ljudi, svaka borba za rađanje je značajna. Svake godine imamo i migracije koje u inostranstvo odvode upravo ljude u germinativnom periodu kada su sposobni i treba da rađaju. U Srbiji i sterilitet kao zdravstveni problem uzima maha, pa se država brojnim podsticajima bori da omogući roditeljstvo parovima bez dece, a odnedavno i individualcima bez partnera.

Načelnik Službe ginekologije Opšte bolnice Valjevo pri kojoj funkcioniše Odsek za vantelsnu oplodnju, dr Nenad Dimitrijević naglašava da je od nacionalnog intersa da nastave sa radom i vantelesna oplodnja i da se na bilo koji način povećava populacija beba rođenih u Srbiji, jer po trenutnoj demografskoj slici do 2056. godine Srbi bi mogli da budu manjina u Srbiji.

Za prostu reprodukciju odavno nije dovoljno dvoje dece po paru, već najmanje da porodice podignu po troje dece, što je zbog niza faktora prava retkost u Srbiji. Dr Dimitrijević navodi da otprilike trenutno ima bar 100 hiljda parova koji ne mogu da dobiju prvo dete, zatim isto toliko parova koji ne uspevaju da ostvare roditeljstvo ponovo nakon prvog deteta, te su svi oni kandidati za vantelesnu oplodnju i lečenje steriliteta. Što dovodi do zapanjujuće cifre od 200 hiljada parova koji u ovom momentu imaju problem sa sterilitetom.

Mali tim Odseka za BMPO, ginekološke službe,  radi to kako treba jer čini sve da održi da se radi po najvišim standardima. Sada je naša država, mislim pored Izraela, jedina država  koja ima mogućnost i stavlja je na raspolaganje parovima, da država sa svim svojim zdravstvenim resursima posreduje u kupovini i nabavci reproduktivnog materijala za potencijalne korisnike kojima je to potrebno u procesu vantelesne oplodnje. Od kraja prošle godine usklađivanjem zakonskih regulativa i takva opcija postoji u valjevskoj bolnici pa parovi ili samci kojima treba reproduktivna ćelija dolaze svakodnevno.

Ono što je dalje ideja jeste da unutar cele službe Ginekologije stavimo dijagnostičke kapacitete na raspolaganje i zaokružimo priču da korisnik koji dođe u Valjevo, ovde kod nas na Odeljenju ginekologije može sve i da završi. Čitava priča raste u pravcu otvaranja Odeljenja za mikroinvazivnu hirurgiju sa BMPO, sa idejom znači da pacijent koji tu dođe može da uradi i HSG, laparoskopiju, histeroskopiju i bilo koju drugu intervenciju koja je neophodna pre vantelesne oplodnje. Tako potpuno pripremljen pacijent dolazi spreman na vantelesnu oplodnju. Suština svega je da kontinuitet koji imamo zadnjih deset godina kvalitetno održimo kao prva državna bolnica koja nije pri kliničkom centru, a u njoj je osnovan Odsek za vantelesnu ili biološki potpomognutu oplodnju (BMPO) tada urađen po najvišim standardima, imamo cilj i zadatak da se taj kontinuitet nastavi i dalje  – naveo je načelnik ginekološko-akušerske Službe, dr, Nenad Dimitrijević, dodajući da je omogućeno i zamrzavanje ličnog genetskog materijala koji se kasnije može koristiti kada se izleči osnovna bolest, što je jedna od procedura kod lečenja onkosteriliteta, a valjevski Centar za vantelesnu ima uspešne trudnoće i rođene bebe iz takve procedure.

U jedanaestoj godini postojanja i rada, koju dočekujemo sa 562 rođene bebe i iščekujemo 600. bebu, sa velikim planovima za rađanje što više dece, kao i da usluge koje Služba ginekologije čiji je Odsek za BMPO, sastavni deo i dalje poboljšava, jer je put do trudnoće i roditeljstva često pun prepreka pre svega za žensku populaciju koja se suočava sa problemom steriliteta i lečenjem koje je dugotrajno i mukotrpno za samu ženu. Značajnu poruku svim korisnicima je poslao dr Dimitrijević, rekavši da je kao i sa svakom novinom, dosta zabluda što se tiče nabavke reproduktivnog materijala iz inostranstva.

Po pisanju medija jeste u pitanju španska banka, ali ne dolazi genetski materijal sa španskog područja već najsličniji našem slovenskom. Korisnik koji želi da uđe u ceo taj proces, sam bira potencijalnog donora, pa preko sajta izražava želju za potencijalnim karakteristikama partnera, a samim tim i njegovog genetskog materijala, bilo da su u pitanju spermatozoidi ili jajne ćelije. Birate nešto što je najsličnije vašim željama, partneru ili okruženju i uglavnom kada se te pretrage unesu u program dobijamo slovenske genetske materijale – rekao je dr Dimitrijević.

Dimitrijević je podsetio na period korone koji je uveo nove načine funkcionisanja i brige o zdravlju, sa direktnim uticajem na parove u procesu vantelesne oplodnje,  jer je prvobitna preporuka bila da se procesi obustave, ali su kasnije nastavljani u posebnom režimu, dok je samu proceduru komplikovala i prebukiranost dijagnostike.

Sada su odvojena sredstva za obnavljanje neophodnog materijala za bolju dijagnostiku. HSG već radimo, a uskoro očekujemo da se osposobi i histeroskop jer je Bolnica odvojila sredstva i čekamo isporuku materijala. Mi smo pre korone radili puno jer su kod nas slali pacijenkinje i iz kliničkih centara, a sada ćemo ponovo obnoviti dobru kliničku praksu i nadam se uspešno raditi dijagnostiku i lečenje steriliteta kod žena – zaključio je dr Dimitrijević još jednom naglašavajući da je suština da svakom korisniku koji izabere valjevsku Opštu bolnicu za lečenje steriliteta i ustanovu u kojoj bi voleo da uradi proces vantelesne oplodnje možemo da omogućimo istu, ako ne i bolju uslugu kao bilo gde u zemlji.