Foto: SPC
Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Cveti koji uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote i nedelju dana pre Vaskrsa.
Ovaj praznik ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Mnogi se pitaju zašto je Hristos u Jerusalim dojahao na magarcu i zašto su ga ljudi dočekali baš palminim grančicama. Iza ovoga krije se vrlo bitna simbolika.
Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak Princa mira, ne dolazak Kralja – ratnog zavojevača.
Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Shodno tome što palma ne uspeva u svakoj klimi, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimšir, tisu, grančice vrbe i masline.
Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika. U našoj zemlji, Cveti su i istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. godine vojvoda Miloš Obrenović podigao je u Takovu Drugi srpski ustanak, protiv turske vlasti.
Običaji
Prema narodnim običajima na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro, odnosno vodom u kojoj je stajalo, umivaju ukućani kako bi bili rumeni i zdravi. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje. Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.
Narodna verovanja
Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.
Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom. Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova. Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi „ožarila“ i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.
Uoči praznika Cveti, devojke i deca odlaze u polja i beru razno cveće:
- Margarete – Da budete lepi
- Dren – Da budete jaki i zdravi
- Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni
- Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni
- Ruža – da budete rumeni i sveži
