Foto: spc.rs
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti Veliku subotu.
To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini.
Na poslednji dan Nedelje stradanja i smrti, hrišćanski vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu.
Dan uoči Vaskrsa naziva se još strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kad se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Narodni običaji i verovanja
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca.
U pojedinim delovima Srbije mesi se kolač – vaskršnjak.
I dalje se strogo posti.
Žene bi posebno trebalo da obrate pažnju na svoje aktivnosti, a naročito da izbegnu bilo kakav ručni rad. Muškarci takođe na Veliku subotu ne rade teške radove u polju.
