Foto: Arhiv
Stručnjaci su predložili da se nasilnička vožnja, koja je sada prekršaj, bude propisana kao krivično delo i kada nema težih posledica.
Nasilnička vožnja je najteži saobraćajni prekršaj i trebalo bi ga strože kazniti i propisati kao krivično delo, ocenili su stručnjaci na tematskom naučnom skupu „Saobraćaj, kriminal i bezbednost u gradovima” koji je u sredu održan na Paliću u organizaciji Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, uz podršku Pravosudne akademije i Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja.
Sudija Višeg suda u Valjevu dr Dragan Obradović predložio je da nasilnička vožnja podleže krivičnom sankcionisanju ne samo u slučajevima kada je izazvala saobraćajnu nezgodu, već i kada nije proizvela posledice. On je nasilničku vožnju uporedio sa „ruskim ruletom“, jer se ne zna u kom trenutku će se desiti udes i koliko će ljudi biti povređeno.
Podaci MUP-a Srbije za period od 2020. do 2022. godine pokazuju da je došlo do porasta broja krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, a posebno porasta broja najtežih krivičnih dela prouzrokovanih nasilničkom vožnjom, kao i drugi prekršaji – rekao je sudija Obradović .
On je naglasio da postoje predlozi da se nasilnička vožnja kvalifikuje i kažnjava kao krivično delo, čak i u slučajevima kada nije bilo povređenih, poginulih ili materijalne štete.
– Ako neko vozi brzinom od 250 kilometara na čas, pod uticajem 1,35 promila alkohola u krvi, kao što se desilo pre nekoliko dana – ta osoba je potencijalni ubica na putevima i svi možemo samo da se molimo Bogu. da ne zakači nekoga od nas, jer su posledice takve vožnje nepredvidive i nikad se ne zna koliko će ljudi biti povređeno – rekao je sudija Obradović.
Stručnjaci iz oblasti pravosuđa, nauke i policije složili su se da nasilničku vožnju treba propisati kao krivično delo, ove godine do sada zabeleženo više od dve stotine poginulih na putevima u Srbiji i da struka poziva na pooštravanje kaznene politike, ali i za temeljniji rad na prevenciji.
Prema odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nasilnička vožnja postoji kada vozač ima više od dva promila alkohola u krvi, ako vozi brzinom znatno većom od dozvoljene (100 kilometara na čas van naselja). , 90 kilometara na čas u naselju), zatim ako dva ili više puta prođe kroz crveno u roku od deset minuta i ako sustigne kolonu vozila preko pune linije. Dešava se da jedan vozač „ispuni” sve navedene oblike ovog prekršaja.
Prekršajne kazne za nasilničku vožnju su zatvor od 30 do 60 dana, novčana kazna od 120.000 do 140.000 dinara i rad u javnom interesu, uz zabranu upravljanja vozilom do devet meseci i 15 kaznenih poena.
Na skupu je predstavljen naučni rad pod nazivom „Nasilna vožnja – kako sprečiti ’ruski rulet’ na putevima Srbije“, autora prof. dr Nataša Mrvić Petrović iz Instituta za uporedno pravo i sudija dr Dragan Obradović iz Višeg suda u Valjevu. Koristeći primere iz prakse sudova u nekim evropskim zemljama i kod nas, objasnili su da se tradicionalni pristup definisanju saobraćajnih i krivičnih dela mora promeniti. Razlika je, kako su napomenuli, samo u tome što je za primenu krivične norme potrebno da je opasnom vožnjom nastala štetna posledica – materijalna šteta, telesna povreda ili smrt.
– Svakodnevno u Srbiji mediji donose vest o teškoj saobraćajnoj nesreći sa nastradalima. To su direktne posledice masovnog saobraćajnog kriminala. Kako se navodi u saopštenju MUP-a, policija je do sada u ovoj godini otkrila 19.451 saobraćajni prekršaj, od čega je 1.535 slučajeva upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola. Za prekoračenje dozvoljene brzine sankcionisan je 8.251 vozač, od kojih je 12 vozilo brzinom većom od 200 kilometara na čas – naveli su autori.
Oni su naglasili da bezbednost na putevima najviše zavisi od spremnosti učesnika u saobraćaju da poštuju propise, a da su najčešće „ubice“ na putevima brzina, nekorišćenje pojaseva i vožnja pod dejstvom alkohola.
– Često samo od slučajnosti zavisi da li će ozbiljan prekršaj imati za posledicu povredu ili smrt čoveka. U opasnoj vožnji, vozač se kocka sa svojom sudbinom i životima drugih učesnika u saobraćaju. Objektivno opasna priroda nasilničke vožnje, u kojoj dolazi do izražaja nepromišljen odnos učinioca prema najvažnijim pravnim dobrima – životu i telu, nameće potrebu preispitivanja primene postojećih krivičnih propisa – rekao je sudija Dragan Obradović.
On je naveo i statističke podatke koji pokazuju da je u Srbiji sve veći broj slučajeva nasilne vožnje. Tako je u 2020. godini, prema podacima MUP-a, bilo 2.106 prekršaja, što je činilo dva odsto svih saobraćajnih prekršaja, da bi se u narednoj godini taj broj povećao na 2.453, au 2022. godini na 2.721 slučaj nasilnog ponašanja. vožnje, što je činilo 2,2 odsto.od ukupno 1.250.000 svih saobraćajnih prekršaja.
Bahati vozači stvaraju konkretne šanse za povredu ili ubistvo drugih, a blaga krivična represija, zaključuje sudija, neće moći da spreči motorizovane ljubitelje „ruskog ruleta“ da se poigravaju tuđim životima na našim putevima.
