Lokalni front Valjevo izdao je saopštenje za javnost u kojem se osvrće na dešavanja na poslednjoj sednici Skupštine. Saopštenje prenosimo u celosti:
„Nije prvi put da u sali skupštine grada kresne varnica između odbornika Lokalnog fronta, Željka Trifunovića, i predsednice najvišeg organa lokalne samouprave (časna reč, baš tako piše u zakonu!). Gotovo u svakoj prilici g-đa Rakić ne bira sredstva (a ni reči) da bi dekoncentrisala odbornika dok iznosi argumente o sve krupnijim i sve skupljim promašajima i obmanama nesposobne garniture koja se po nesreći našoj našla na čelnim mestima u Valjevu.
Još jedan incident događa se poslednjeg dana juna, tokom trideset treće sednice. Na dnevnom redu tromesečni izveštaj javnog preduzeća „Kolubara“ čiji posao je, kako mu u nazivu stoji „upravljanje i korišćenje regionalnog višenamenskog hidrosistema Stubo-Rovni“.
Odbornik Lokalnog fronta Željko Trifunović analizira ovaj izveštaj, ne propuštajući da naglasi kako se u samom materijalu ovaj višenamenski sistem i dalje naziva „najvećom investicijom u Zapadnoj Srbiji“. Naglašava takođe kako je vlada Ane Brnabić ovu investiciju potpuno zaboravila, jer već dugi niz godina, na vrhuncu svog „zlatnog doba“, država Srbija nije uložila ni pare u ostvarenje čitavog niza projekata za koje već postoje i građevinske dozvole.
Potom iz materijala za ovu tačku dnevnog reda čita da je Vlada Srbije u julu 2019. godine formirala radnu grupu za realizaciju projekta „Kolubarski regionalni vodovodni sistem“, sa zadatkom da „uspostavi punu funkcionalnost (!) ovog sistema i dovede pitku vodu do svih planiranih korisnika“.
Željko Trifunović potom postavlja lako pitanje: da li preduzeće „Kolubara“ dobija izveštaje sa sednica pomenute radne grupe i moli za kopije tih izveštaja. Navodi kako ne veruje da će ih i dobiti, jer se postojanje tzv. radne grupe za pune četiri godine ne vidi ni u finansiranju ni u poslovanju preduzeća koje se najvećim delom izdržava subvencijama iz budžeta grada Valjeva. Za ovu poslovnu godinu, na primer, planirano je da grad „Kolubaru“ pomogne sa ukupno 72 miliona i 300 hiljada dinara.
Svoje izlaganje Trifunović završava rečima: -Predlažem da se pasus o radnoj grupi ubuduće izbacuje iz tromesečnih izveštaja „Kolubare“, ili da se u njemu ova grupa nazove pravim imenom – grupa neradnika!
Na poslednje dve reči zbunjena i rasejana predsednica skupštine budi se iz maštarija o zlatnom dobu, oštrim tonom izriče opomenu govorniku i oduzima mu reč (nije shvatila da je on već rekao sve što je imao da kaže o ovoj temi). Željko strpljivo pokušava da objasni kako ne može biti uvreda nazvati neradnikom nekoga ko četiri godine ni prstom nije mrdnuo na realizaciji projekta višenamenskog sistema.
Predsednici stiže pojačanje od sekretara skupštine koji, još rasejaniji od nje, tvrdi kako je Trifunović neradnicima nazvao zaposlene u preduzeću „Kolubara“!
Ne želeći više da se nadvikuje sa rasejanim parom, Željko Trifunović demonstrativno ostaje za govornicom objasnivši, uz osmeh, da će tu ostati sve dok mu se ne omogući da još jednom objasni poentu svog izlaganja.
Tek sada potpuno zbunjena, predsednica daje reč sledećem odborniku i moli ga da govori sa svog mesta, umesto sa govornice. Odbornik Pavlović odbija ponudu i ostaje u prvom redu sale čekajući razrešenje sada već pomalo komične situacije.
(Poslovnik je veoma jasan: odbornik može biti udaljen sa sednice, a ako se ne udalji sam, predsednica može narediti „licima ovlašćenim za održavanje reda u zgradi“ da ga silom udalje iz sale).
Ona, međutim, nije više potpuno sigurna da je to pravi potez, jer je valjda u međuvremenu i sama shvatila da izraz „grupa neradnika“ ima debelo opravdanje u samom materijalu za sednicu. Počinje ubeđivanje, g-đa Rakić sada gotovo preklinje Željka da siđe sa govornice, obećavajući da će mu dati reč u sledeće dve tačke koje se tiču istog javnog preduzeća.
Cirkus traje desetak minuta, u dosta veseloj atmosferi i uz dobacivanja petnaestak odbornika koliko se nalazi u sali. Predsednica, najzad, milostivo daje Željku dva minuta da još jednom objasni šta je rekao.
Ovaj, naravno, nije propustio da ponovo pomene grupu neradnika, ističući da se te reči odnose isključivo na radno telo vlade Ane Brnabić koje za pune četiri godine ni milimetra nije doprinelo okončanju „najveće investicije u Zapadnoj Srbiji“.
Ostaće ova sednica zapamćena po još nekim događajima: dva odbornika su napustila odborničku grupu SNS, usvojene su, bez mnogo priče, ostavke nekoliko direktora javnih preduzeća. Valjda da bi ovo zabašurili, preostali odbornici većine još žustrije su hvalili gradonačelnika i bivšeg predsednika stranke za „istorijske“ rezultate postignute u Valjevu. Najnoviju obmanu SNS od sto dva kilometra kanalizacije iz projekta „Čista Srbija“ niko od njih nije pominjao.
Ovi događaji, uz dve brzopotezne posete počasnog građanina, uz vatromet novih obećanja i veoma predizborne izmene u planovima komunalne gradnje savršeno otkrivaju kakvi su bili rezultati najsvežijeg istraživanja o rejtingu SNS u Valjevu, zar ne?
Lokalni front“
