Foto: SPC
Pekući se na ognju, Sveti Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva. Neki onovremeni spisi čak govore o tome da je u jednom momentu svojim mučiteljima rekao: „Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!“. Tako je i umro, nepokoleban u svoja uverenja. Zbog toga što je uvek bio vedrog i veselog duha, čak i u trenutku svoje smrti, narod veruje da se danas treba što više smejati.
Suze Svetog Lavrentija
Postoji još jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija. Pošto je avgust, kada pada i njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ulepšavaju nebo, stari su od davnina govorili da su to zapravo „suze Svetog Lavrentija“. Veruje se da, ko god noćas vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje. I on će je sigurno uslišiti.
Pekući se na ognju, Sveti Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva. Neki onovremeni spisi čak govore o tome da je u jednom momentu svojim mučiteljima rekao: „Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!“. Tako je i umro, nepokoleban u svoja uverenja. Zbog toga što je uvek bio vedrog i veselog duha, čak i u trenutku svoje smrti, narod veruje da se danas treba što više smejati.
Suze Svetog Lavrentija
Postoji još jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija. Pošto je avgust, kada pada i njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ulepšavaju nebo, stari su od davnina govorili da su to zapravo „suze Svetog Lavrentija“. Veruje se da, ko god noćas vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje. I on će je sigurno uslišiti.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju i sećaju se svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija, u narodu veoma poštovanog jer je lečio slepe.
Njegovo ime znači ovenčan lovorovim vencem ili onaj koji je krunisan lovorom.
Bio je svetitelj iz 3. veka koji je bio arhiđakon Rimske hrišćanske zajednice u vreme jednog od najvećih progona vernika. Bio je učenik i blizak saradnik sa papom Sikstom i nakon što je ovaj postavljen na čelo hrišćanske zajednice Lavrentije je bio rukopoložen za đakona. Čuvao je i nadgledao imovinu crkve, ali i brinuo o siromašnima. I pored strašnog progona, od hrišćanstva nisu odustali, niti napustili veru u Hrista. Papa Sikst mu je pred vlastitu smrt rekao da će i on uskoro za njim, u smrt, ali da će pre toga biti podvrgnut strašnom mučenju, ali i poniženju.
Međutim, Lavrentije je ostvarenje ovog proročanstva mirno dočekao, prethodno sakrivši sve crkvene dragocenosti kako neznabošci ne bi mogli da ih se dočepaju. Zbog toga se u narodu smatra zaštitnikom bibliotekara.
Prava čuda Svetog Lavrentija nastupila su tek pošto je bačen u tamnicu. Veruje se da je samo dodirom ruke zatvorenike izlečio od slepila. Zbog svojih čudotvornih dela, bačen je na teške muke. Ni u tim trenucima nije se odrekao Hrista, a čak je i cara savetovao da se odrekne lažnih bogova. Zbog toga je stavljen u gvozdeni sanduk ispod koga je založena vatra.
Pekući se na ognju, Sveti Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva. Neki onovremeni spisi čak govore o tome da je u jednom momentu svojim mučiteljima rekao: „Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!“. Tako je i umro, nepokoleban u svoja uverenja. Zbog toga što je uvek bio vedrog i veselog duha, čak i u trenutku svoje smrti, narod veruje da se danas treba što više smejati.