Struja u Srbiji od 1. novembra poskupljuje osam, a gas u proseku deset odsto. U istom procentu energenti će poskupeti i naredne godine, tačnije od 1. maja 2024, s tim da će u okviru druge revizije stendbaj aranžmana biti ponovo razmotrena adekvatnost tog procenta poskupljenja. Ovo piše u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je 5. jula objavljen, nakon prve revizije aktuelnog stendbaj aranžmana koji je sklopljen 1. decembra prošle godine, a traje 24 meseca. Po osnovu aranžmana, Srbiji je stavljeno na raspolaganje 2,4 milijarde evra.
Da je poskupljenje struje i gasa gotova stvar jasno je iz pomenutog dokumenta. Jer, procenti poskupljenja navedeni su upravo u pismu o namerama naše strane sa datumom 15. jun koji su potpisali premijerka, ministar finansija i guverner Narodne banke Srbije. Podsećanja radi, predsednik države je nekoliko puta u javnosti govorio da će “videti” sa predstavnicima MMF-a da najavljeno poskupljenje energenata u novembru izostane.
Gas je poskupeo već dva puta u ovoj godini. Od 1. januara u proseku 11, a od 1. maja u proseku deset odsto. U slučaju struje, i ona je poskupela dva puta na iste datume, po osam odsto.
Predstavnici MMF-a su u pogledu poskupljenja energenata vrlo jasni. Navode da su reforme u energetskom sektoru prioritet. Fiskalni transferi iz budžeta energetskim preduzećima bili su veliki, a u 2023. godini pali su na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Do kraja programa potrebno je da se eliminišu sve fiskalne subvencije energetskim državnim preduzećima, kao i da se obezbede investicije u narednim godinama.
Cene gasa i električne energije koje nisu za domaćinstva su niske u poređenju sa konkurentima, tako da dalji rast cena neće ugroziti konkurentnost preduzeća.
“Istovremeno je važno da bude ublažen uticaj poskupljenja na najugroženije. Postojeće blok-tarife, sa nižom cenom struje za domaćinstva do određenog nivoa potrošnje električne energije, korisna su podrška siromašnijima. Vlasti su takođe proširile kriterijume podobnosti za potrošača koji se finansira iz budžeta. Oni kroz program zaštite energetski ugroženog kupca mogu da smanje račune. Međutim, odziv nije veliki i vlasti su pokrenule kampanju da obaveste stanovništvo o tim mogućnostima”, navodi se u izveštaju.
Potrebne su velike energetske investicije u sektoru električne energije i za poboljšanje energetske bezbednosti. Vlasti imaju prioritetni plan ulaganja u energiju za dve do pet godina i taj program je donet krajem maja 2023. Plan uključuje projekte u oblasti električne energije, gasa i nafte, one sektore koji imaju za cilj da poboljšaju energetsku sigurnost, stabilizuju proizvodnju struje i uštede energiju.
Druge reforme energetskog sektora su takođe kritične, napominju. Nedavna konverzija EPS-a u akcionarsko društvo i imenovanje novog nadzornog odbora sa kvalifikovanim članovima pomoći će da bude ojačano upravljanje EPS-om i “podupreće” njegovu buduću transformaciju, koja će biti razrađena u predstojećem strateškom planu restrukturiranja EPS-a koji je previđen za kraj decembra 2023.
“Predstavnici vlasti su veoma svesni izazova sa kojima se suočava energetski sektor i posvećeni su sveobuhvatnim reformama kako bi se obezbedilo stabilno i pouzdano snabdevanje energijom, poboljšala energetska efikasnost i, na srednji i dugi rok, znatno smanjile emisije ugljenika. Saglasni su da je za postizanje ovih ciljeva potrebno dalje povećanje cena struje i gasa. Istovremeno, naglasili su potrebu zaštite najugroženijih članova društva od efekata ovih povećanja i potrebu očuvanja konkurentnosti Srbije kao vodeće regionalne destinacije za direktne strane investicije. Vlast planira velike investicije u energetski sektor i navodi da će to zahtevati znatna finansijska sredstva, iz energetskih državnih preduzeća, budžeta i privatnog sektora”, piše u izveštaju MMF-a.
