Foto: SPC
Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Jesenji Krstovdan prate brojni običaji i verovanja, koja se od davnina poštuju. Poznata vam je ona izreka da „svako selo ima svoj običaj„, pa su i običaji vezani za ovaj praznik raznoliki, jer svako na svoj način poštuje ovaj veliki praznik.
Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vozdviženje Časnog Krsta – Krstovdan, sećanje na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos.
Časni Krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu.
Nakon što je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki želeo je da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji.
Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos.
Carica Jelena je nakon mnogo muke i truda uspela da dozna gde se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja.
Nakon izvesnog vremena, kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst.
Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hristos, dosete se da na mrtvaca, čija je pogrebna povorka prolazila, polože sva tri krsta.
Kada je Časni Krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu.
Na vest da je Časni Hristov Krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda – svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju.
Foto: Printscreen
Patrijarh Makarije odlučio je da podigne Krst na jedno uzvišenje.
Prvo uzdizanje, Vozdviženje, Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti.
Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.
I pored njene želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu.
Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove Časnog Krsta.
Praznik je obeležen crvenim slovom i na taj dan se obavezno posti, a mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.
U mnogim krajevima se na dan jesenjeg Krstovdana predskazuje i vreme:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
