Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se svake godine 10. oktobra, sa ciljem podizanja svesti o različitim aspektima mentalnog zdravlja i njegovom značaju za sveukupno blagostanje. Ovogodišnja tema obeležena je pod sloganom „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“ kako bi se unapredilo znanje, podigla svest i pokrenule akcije u cilju boljeg mentalnog zdravlja. U službi Psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo uočavaju da je osim povećanog priliva novih pacijenata znatna i učestalost oboljevanja, a alarmantno je to što se starosna granica potpuno izgubila i pomoć sve više traži mlada adolescentska populacija. Spektar oboljevanja je veoma raznolik, pa se osim anksioznosti, depresije, bolesti zavisnosti po pomoć javljaju i pacijenti sa ozbiljnim doživotnim duševnim oboljenjima.
Radna terapija je veoma bitan deo rehabilitacionog programa pacijenata sa mentalnim oboljenjima. U radnoj terapiji u Službi psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo sprovode se različite aktivnosti. Same aktivnosti su manuelne, kreativne ili rekreativne, socijalne i edukativne u zavisnosti od mogućnosti i samog stanja pacijenata. Sve ove aktivnosti imaju za cilkj da utiču na uspostavljanje određenog mentalnog stava i ponašanja pacijenata. Dobrica Žunjić, radni terapeut u Službi psihijatrije uputio nas je u značaj radne terapije za poboljšanje mentalnog zdravlja.
- Aktivnosti radne terapije sprovodimo kroz određene tehnike. Pomoću svih aktivnosti postižemo određene zadate ciljeve u samoj rehabilitaciji duševno obolelih pacijenata. U radnoj terapiji smenjujemo mehaničke tehnike, dirigovane, stimulativne ili sedativne po potrebi i stanju, a sve u zavisnosti od toga koji nam je cilj i šta želimo da postignemo u poboljšanju mentalnog stanja naših pacijenata – naveo je Dobrica Žunjić, radni terapeut i pojasnio da je radna terapija koordinisana usmerena aktivnost koja obuhvata specifične procese u samom lečenju pacijenta u smislu kanalisanja i usmeravanja emocija i reakcija samih pacijenata.
Radna terapija je dopunska metoda u kompletnom lečenju i svakako unapređuje život jer poboljšava psihofizičko stanje pacijenata, pa može trajati neograničeno za razliku od strogo kontrolisane medikamentozne terapije.
– Svesno ili nesvesno svi smo u procesu radne terapije u svakodnevnom životu jer je radna terapija sam život. Konkretno na odeljenju radna terapija je deo timskog rada sa pacijentima. U samom timu pored radnog terapeuta tu su i drugi medicinski radnici i zdravstveni saradnici. Suština je da nakon nekog vremena i stabilizacije, kao i odlaska sa odeljenja, pacijent bude prihvaćen u spoljašnjoj sredini i društveno koristan produktivan član. Pomoću radne terapije mi usmeravamo pacijente da znaja i talente koje imaju iskažu na kreativan i koristan način – pojašnjava Dobrica Žunjić, radni terapeut.
Sama socijalizacija i prihvatanje ljudi sa mentalnim tegobama u društvu znatno je otežana u post kovid vremenu, što je uticalo i na znatan priliv pacijenata sa dijagnozama pod šifrom F, kako su klasifikovane duševne bolesti. Radna terapija se sprovodi osim za stacionirane pacijente i za ambulantne. Služba psihijatrije sprovodi i kućne posete koje su značajna psihosocijalna podrška obolelima jer u porodničnom ambijentu pružaju pomoć zajedno sa porodicom pacijenata.
