Foto:Wikipedia
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu, u narodu poznatiji kao Srđevdan.
Vernici danas slave slavu posvećenu Sv. Sergiu i Vakhu, koji su prema legendi bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana. Ovaj svetac u srpskom narodu je poznat kao Srđevdan i za njega se vežu brojni običaji.
Zbog pripadnosti hrišćanskoj veri i odbijanja da se poklone rimskim bogovima pogubljeni su u Siriji, gde je njihov kult uspostavljen i odakle se raširio po istoku.
Sam car Maksimilijan je naredio da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu.
Namesnik je pokušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji.
Oba ova mučenika i viteza Hristove vere stradali su oko 303. godine.
Sveti Sergije naročito je bio poštovan u gradu Resafi, gde je pogubljen, koji je jedno vreme nosio ime „Sergiopolis“ i u 6. veku bio veliko hodočasničko mesto čitavog Istoka.
Ova slava je u srednjovekovnoj Zeti bila jedna od značajnijih. O tome svedoči i crkva Sv. Sergija i Vakha na Bojani, koja je bila mesto gde su sahranjivani vladari dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku.
foto: SPC
Nakon obnove krajem 13. veka, od strane srpske kraljice Jelene Anžujske i njenih sinova Dragutina i Milutina, ta crkva je mogla da primi 3.000 vernika.
Prema jednoj legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu su prenete i mošti Sv. Sergija i Vakha, gde je od ranije postojao kult ovih svetitelja, o čemu svedoče i njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa u Mileševi.
Običaji
Srđevdan pripada slavama za koje se priprema mrsna hrana, izuzev ako taj dan pada u sredu ili petak kada se sprema posna hrana.
Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze u polje i njive, jer na taj dan ne valja orati. Danas je sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom u toj meri da čitav dan provode na polju, ali se to može odnositi i na one koji se rekreativno bave uzgajanjem pojedinih biljaka, ili rade u dvorištu. Zato, ukoliko imate baštu ili gajite biljke, danas nemojte da se bavite time, odmorite.
Takođe, na ovaj praznik ne bi trebalo raditi kućne poslove.
Veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika koji danas nikako ne bi trebalo da rade, a prema predanju Sveti Sergije danas obilazi obućare i slavi sa njima.
U našem narodu se veruje da će danas biti izlečeni svi koji boluju od bolesti kostiju. Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da na današnji dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.
Dan pre Srđevdana obeležava se Tomindan, pa je u narodu poznata izreka „Sveti Toma, sneg već doma. Sveti Srđe, sneg sve grđe“.
