Foto: valjevonadlanu.rs
U Kalendaru zdravlja, 29. oktobar je posvećen najčešćem neurološkom oboljenju – moždanom udaru. Ovogodišnja tema obeležavanja „Budi mudar spreči moždani udar“, upravo reflektuje akcenat na značaj prevencije ovog ozbiljnog oboljenja.
Ovo je prilika da se još jednom podsetimo na značaj prevencije moždanog udara, lečenje i podršku pacijentima uz savete prim. dr Mihaila Mirkovića, načelnika Službe za neurologiju Zdravstvenog centra Valjevo. Dr Mirković napominje da se i kod mlađih pacijenata sve češće sreću i prepliću klasični faktori rizika za nastanak moždanog udara.
– Utisak je da muškarci češće oboljevaju od žena i svakako na to imaju uticaja i drugačiji hormoni kod ženske i muške populacije. Što se tiče nasleđa vidimo da postoji i porodična pojava gde imaju uticaj genetski faktori. Najsnažniji faktor rizika svakako je hipertenzija i čak tri puta više se desi moždani udar kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak. Težina mozga je 1500 grama, svega 20 posto ukupne telesne težine, a koristi i troši 20 posto kiseonika iz krvi, toliko je važan organ. Ako nema krvi 10 sekundi, pacijent gubi svest, već za 30 sekundi počinju promene na nervnim ćelijama neuronima, ako nema pet minuta, već nastupa infarkt mozga. Upravo zbog toga imamo vremenski prostor, takozvani „zlatni prozor“, koji je sada i produžen pre je bio tri sata dok je sada od četiri do šest sati do početka primene terapije od nastanka moždanog udara. Mi posle tri meseca vidimo efekat davanja trombolitičke terapije jer pratimo njihov funkcionalni oporavak defekta kao što je oduzetost. Uz poboljšanje terapija, manja je i smrtnost koja je ranije odnosila trećinu pogođenih, ali je i dalje visoka. 85 posto svih moždanih udara su ishemijska bolest, a ostalih 15 posto su krvarenja bilo u samom moždanom tkivu ili između lobanje i moždanice – navodi prim. dr Mirković.
Dodaje da je za poslednjih mesec dana desetak pacijenata primilo trombolitičku terapiju koja predstavlja pravo lečenje pacijenata sa moždanim udarom, a oni su blagovremeno prepoznati i zbrinuti na lečenje. Veoma je bitno da to vreme „od vrata do igle“ bude što kraće jer nije isto ako lek bude dat za 30 minuta ili u četvrtom satu.
Godišnja incidenca oboljevanja je od 150 do 200 moždanih udara na 100 hiljada stanovnika. Činjenica je da se nakon 55 godine života udvostručuje rizik za oboljevanje i samim tim broj obolelih, ali u kliničkom radu neurolozi sve češće viđaju i ljudi ispod 50 godina. Za razliku od starije populacije, kod koje je glavni uzrok nastanka ateroskleroza i klasični faktori rizika povišen krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, način života, kod mlađe populacije uzrok moždanog udara su takozvani ređi uzroci. Detaljnijom dijagnostikom kao uzrok moždanog udara kod mlađe populacij nalazili su inflamatorne vaskulopatije, neaterosklerotske vaskulopatije, displazije krvnih sudova, hiperkoagulabilna stanja do drugih genetskih uzroka.
Prim. dr Mihailo Mirković navodi da kao specijalisti neurologije u šakama imaju moćnu disciplinu, a svedočimo koliko se razvija neuronauka kao vrh medicine. Lepota istraživanja i bavljenja strukom neurologa leži i u tome da samo po simptomatologiji koju pacijent daje neurolozi mogu da precizno bez dodatne dijagnostike znaju gde je u kom segmentu oštećenje mozga, ali da bi se kompletiralo lečenje neophodna je moćna dijagnostika i prema rečima načelnika službe Neurologije, postoji odlična saradnja koja se oslanja na imižing metode u Službi radiologije.
Specifičnosti lečenja pacijenata tokom oporavka od moždanog udara osim lekara neurologa i obučenih medicinskih sestara i tehničara, zahtevaju i fizijatre i fizioterapeute za ranu rehabilitaciju što rasterećuje zdravstveni sistem i ubrzava oporavak pacijenata.
