„Najavljujemo osnivanje Saveta za pitanja osoba sa invaliditetom i kako nalaže uspostavljena tradicija, uvek se pre osnivanja nekog saveta obratimo temom vezanom za rad tog saveta“, navodi se između ostalog u saopštenju GrO POKS-a.
„Prvi i osnovni problem osoba sa invaliditetom, su nepristupačna parking mesta, kojih svakako nema dovoljno. Postavljena su tako da nije moguće lako parkiranje, a neretko se dešava da ljudi tek tako zauzmu parking mesto namenjeno invalidima. Predlažemo uvođenje kontrolore od strane saobraćajne policije, da vide ko zazuzima mesta predviđena invalidima. Takođe, da se oslobodi neki parking u užem gradskom jezgru, gde će biti omogućeno parkiranje bez prevelikog truda osobama sa invaliditetom.
Predlažemo Opštini da se prekontrolišu ulazi u škole i neke prodavnice, kako bi se omogućilo lakše kretanje osoba sa invaliditetom.
Veliki su problemi i kod trotoara, naročito deo koji seže duž ulice Vladike Nikolaja (Duple trake) i deo kojim je oivičen Student. Taj deo trotoara prepun je rupa, neravnina, prosto je nemoguće njime se kretati ukoliko je osoba u invladiskim kolicima.
Drugo pitanje po kome ću vam se obratiti jesu ratni, vojni, invalidi, koji su zapostevljeni, pozivamo opštinu da izdvoji sredstva iz budžeta, kojima bi pomogli vojnim invalidima prilikom kupovine automobila ili ortopedskih pomagala koja su im potrebna.
Među nama ima dosta onih koji su svoju krv i svoje nerve ostavljali na Košarama, Vukovaru i drugim delovima bivše Jugoslavije.
Nekako, imamo osećaj da su oni koji su stajali na braniku otadžbine nepravedno zapostavljeni. Da raznorazne političke grupacije da bi se dodvorile NATO-U nepravedno umanjuju značaj učesnika bombardovanja 1999-te godine. Tim povodom iznosimo dva predloga:
Da opština izdvoji sredstva, da učesnici rata od 1990 do 1999, imaju procentualno veću platu (makar 10% veću, ako više ne može). Ukoliko nemaju posao, da im se obezbedi prednost u dobijanju posla.
Učesnici ratova 90-tih nemaju adekvatno podignut spomenik. Toliko prašine se diglo oko grafita na spomeniku Stjepanu Filipoviću, koji je bio ništa do čist Ustaša, a niko ne diže prašinu oko toga što učesnici rata 90-tih, naročito oni koji su u rat krenuli sa 19-20 godina nemaju prikladan spomenik ili neku ulicu sa nazivom „Ulica boraca 90-tih“.
Sramno je da još uvek imamo ulicu posvećenu Titu i komunizmu, a zaboravljamo našu omladinu koja je ostavila krv na Košarama. Predlažemo i kao prigodno mesto za spomenik park u Karađorđevoj ulici, u blizini kamera i fontane, tu ima doviljno prostora da se postavi nekakav spomenik. Napominjemo, da tražimo veći i dostojan spomenik podnetih žrtvi, mogu se iskoristiti i druga neiskorišćena mesta u gradu. To su neki od predloga GrO POKS, čak i to da Opština usvoji, to je minimalna žrtva za ono što su za nas i našu Otadžbinu uradili borci ratova 90-tih.“
Ekonomija
Na osnovu izvora iz Republičkog zavoda za statistiku, došlu smo do toga da razlika u prosečnim zaradama zaposlenih sa prebivaliptem u kolubarskoj oblasti u odnosu na republički prosek sa godinama je veća.
Poredili smo postkovid period za godinu 2022 i 2023. Podaci su sledeći:
– prosečna mesečna zarada za 2022 kolubarske oblastu neto je 64.784 rsd , a bruto 89.678. Zarada za 2023 neto 73.895 i bruto 102.332 rsd.
– prosečna mesečna zarada na republičkom nivou bez A.P. Kosova i Metohija za 2022 74.933 i bruto 103.316 rsd. Zarada za 2023 neto 86.417 i bruto 118.559 rsd.
To znači da u 2022 je niža zarada u kolubarskoj oblasti za 10.149 rsd, au 2023 12.112 rsd pretpostavka je i da podaci za tekuću godinu neće biti bolji. Zaključak iz podataka je da da smo ispod republičkog nivoa i da razlika niti opada niti stagnira već se povećava!!
Uzroci koji su prouzrokovalu ovakvu situaciju mogu biti raznoliki. Na orimer, krenućemo hronolški:
1. Jako loša privatizacija preduzeća u prethodnim decenijama, gde kao posledicu imamo nepostojanje prehrambenog preduzeća u Valjevu. A imali smo Srbijanku gde je srpski seljak predavao svoje voće i povrće i dobijalu smo poznate sokove, marmelade, kečap i slično. Sada nema takvog proizvodnog preduzeća u Valjevu koje bi plasiralo gotov oroizvod, već iz naših seoskih sredina idu samo sirovine na prvom mestu crveno zlati malina, kupina.
Jedino što pojedina poljoprivredna gazdinstva se bore samostalno da plasiraju svoje gotove proizvode na lokalnim pijacama ali to je zanemarljivo. A tu nam leži rešenje nezaposlenosti i povećanje plata u većoj stimulaciji seoskih domaćinstva kako u materijalnom tako i u marketinškom smislu kao što su razni seminari, obuke kaki da upakuju svoj proizvod da bi privukli kupce, organska proizvodnja, korišćenje društvenih mreža i slično.
2. Sledeći uzrok na prosečnu platu.
Minimalac za februar za 168 časova rada u mesecu neto je 45.528 i bruto 61.380 rsd, zaposleni dobijaju na svoj tekući račun. Sa tim nije ništa sporno, nego je sporan deo koji zaposleni dibijaju na ruke što bi se reklo u koverti.
Do tog saznanja smo došli na redovnom sastanku Gradskog odbora POKS-a, i tom prilikom zaposleni u raznim valjevskim firmama kao što su zaposleni u pekarama, u restoranima, majstori tesari, zidaru žalili se da na primer plata glavnog kuvara je oko 70.000 rsd na račun minimalac a u koverat ostatak. Ti zaposleni su zabrinuti za svoju budućnost sutra, kada odu u penziju primaće minimalnu da mogu postati socijalni slučajevi, jer starost sa sobom nosi narušeno zdravlje, da li će imati za lekove i adekvatnu ishranu.
Zato želimo da uputimo Apel svim preduzetnicima da isplatu zarade svojim zaposlenima vrše prema Zakonu.
A sada sa strane preduzetnika, najava na povećanje minimalca na oko 52.000 rsd, preduzetniku su veće obaveze za plaćanje PDV državi, a radniku je isto minimalac.
Sledeće želimo da pitamo Gradske vlasti o poslovanju lozničke firme „Boranja“ šta radi ona na pet valjevskih planina koja samo vrši preprodaju drveta, zar Valjevo nema osposobljen kadar za to, nego tako novac sa naših plabina da izlazi.
Marija Ilić, Predsednik GrO, član IO POKS (Koordinator Kolubarskog okruga)
Predsednik Foruma žena GrO Snežana Ranković
