Sinoć je održana tribina u organizaciji Valjevskog pokreta otpora pod nazivom „Bitka za Valjevo“ na kojoj su učesnici biliOgnjen Radonjić profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Marko Šelić – Marčelo muzičar i pisac, i Branko Ivković advokat i jedan od osnivača Valjevskog pokreta otpora. Gosti su otvoreno govorili o svim aktuelnim društveno – političkim temama i važnosti predstojećih lokalnih izbora u našem gradu. Gde ističu u da sistemska promena urušenog sistema vrednosti je jedna od ključnih promena koja treba da se dogodi na putu ka ozdravljenju društva u celini.
Marka Šelića- Marčela, muzilara I pisca u Valjevu smo imali priliku da čujemo I vidimo uglavnom na promocijama njegovih dela , ovoga puta kaže da je povod za dolazak u Valjevo sličan :
“Pa znate šta, povod je prividno različit, ali uvek je u tom smislu isti što se uvek tiče društva. Uvek se tiče aktuelnog ovde i sad, pa sad da li je to kroz muzičku formu, da li je kroz proznu, da li je kroz ovu aktivističku, ali u suštini uvek gravitira oko te iste teme, a to je gde smo, zašto smo tu i kako se izvući?”
Objašnjenje kako se “izvući” po njegovim rečima ne može biti kratko, ali ključna stvar jeste kriza vrednosti.
“To je kriza koju smo mi uslovno rečeno imali i ranije, ali ovih poslednjih 11-12 godina imamo sa najvećeg mesta, najmoćnijeg mesta uticaja, afirmaciju, inspiraciju i dalje produbljivanje takvog antisistema vrednosti. Ja bih rekao da je poenta prvo da svi probamo da pričamo po raznim, kako bih rekao, slavama, svadbama, kupejima, autobusima, tamo gde god srećemo ljude koji nisu naši istomišljenici i da za početak počnemo da pričamo o tome da ljudi uopšte primete da nešto nije u redu. Jer mislim da mnogi ne primećuju. Ja volim da se stvari…obore na nulti nivo. Ajmo da ne pričamo o arhitektonskom rešenju trećeg sprata. Mi moramo da se složimo s time, bojim se da nemamo temelje, a da to ne primećuje većina građana i građanki. I mislim da to prvo treba tu barijeru probiti. Ajmo da shvatimo da smo mi društvo koje nema konsenzusa po najosnovnijim pitanjima. Ajmo da prvo to probijemo, da shvatimo da moramo da budemo tu jedni za drugi, a ne jedni protiv drugih, i odatle krenemo da se penjemo piramidalno na gore, do vrha problema”, rekao je Marčelo.
Ognjen Radonjić profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da dobar deo stanovništava zapravo zna šta se dešava.
“Ja mislim da velika većina građana u našoj zemlji dobro zna šta se dešava, ali da prosto bira jedno konformističko rešenje zato što im tako više odgovara. Naravno da u manjim zajednicama je veći strah, nego u većim zajednicama. U tom smislu, ja imam to iskustvo iz devedesetih godina, kako seboriti protiv toga. Morate da stvarate jaku lokalnu političku infrastrukturu, jer u tom slučaju, kada se nešto loše desi, vi imate snažnu lokalnu političku infrastrukturu koja može da vas zaštiti u koordinaciji sa centralom. Ovde nema lokalne političke infrastrukture, ovde se sve svelo na Beograd. Mi, nažalost, imamo opoziciju koja se šetka po televizijama, koja se šetka po parlamentu, daje neke bombastične izjave i misli da se tako vodi opoziciona borba. Ali to nije tako, opoziciona borba se vrši na terenu, vi morate na terenu imati ljude koji će da rade i koji će da vas odbrane, koji će biti spremni na žrtvu i da dobiju batine i da zaviše u zatvoru i da popiju suzavce, šta god. I na taj način vi ulivate ljudima poverenje. Ovako, nešto se desi na lokalu, nema nikog da vas zaštiti, pa normalno je ili da ćete da oćutite ili da ćete da nesarađujete”, rekao je Radonjić.
Ključni problem po njemu jeste korupcija koja je deo svega . “Ovde korupcija preovladava. Jer vi mene ne možete da ubedite sad ove ljudi koji dolaze, ne znam, iz Republike Srpske ili iz drugih delova Srbije koje glasaju u Beogradu, da oni ne znaju šta rade. Oni znaju šta rade. Prosto su primitivni, glupi i krumpirani.”
Po njegovom mišljenju, ovde se hvali korupcija. “Znate ono, preko preče, naokolo bliže. I oćemo preko preče, mi ne shvatamo koje su blagodati procedure.Suština je u obrazovnom sistemu, ali obrazovni sistem nije dovoljan. Zato što obrazovni sistem u kombinaciji sa nemoralom čini veću štetu nego kad si neobrazovan, a nemoralan. Znači ti moraš da istovremeno da izvršiš i kulturnu transformaciju. Kažeš šta je to etično, šta je moralno i da u skladu sa svojim znanjima postupaš. Jer nije intelektualac neko ko je obrazovan, intelektualac je neko ko govori istinu. Ja potičem za akademske zajednice. Pa čekajte, akademska zajednica je korumpirana. Mi ne radimo svoj posao, naš posao je da idemo među ljude, da razgovaramo s ljudima, da im kažemo šta je loše, da im kažemo koja je istina i da govorimo protiv toga”, istakao je profesor Radonjić.
