Sezona godišnjih odmora bliži se kraju. Mnogi građani reše da iskoriste letnje dane kako bi se udaljili od posla i predahnuli od obaveza. Iako nema odricanja od godišnjeg odmora, postoji izuzetak kada firma isplaćuje naknadu za neiskorišćene dane.
Često se među ljudima čuje kako je novac umesto odmora stvar dogovora između poslodavca i radnika. Međutim, to uopšte nije slučaj. Pravo na korišćenje godišnjeg odmora nije stvar dogovora nego zakona.
Prema Zakonu o radu, pravo na godišnji odmor je neotuđivo pravo svakog radnika. Ono ne može da se uskrati niti radnik može da ga se odrekne. Čak i da zaposleni zatraži odricanje od odmora ili novčanu naknadu, pa čak i da potpiše sporazum sa poslodavcem, taj akt ne bi imao pravnu snagu. Dakle, novac nikad ne može zameniti odmor.
Zakon o radu predviđa isplatu novčane naknade za godišnji odmor samo u izuzetnoj situaciji: kada radni odnos iznenadno prestane te nema uslova da se iskoriste preostali dani godišnjeg odmora.
Dakle, nemogućnost korišćenja godišnjeg odmora usled prestanka radnog odnosa je jedini slučaj kada zakon dopušta da se zaposlenom umesto godišnjeg odmora isplati novčana naknada.
U Zakonu o radu tačno piše: U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ova naknada ima karakter naknade štete.
Dokle god ste u radnom odnosu, poslodavac je uvek dužan da vam obezbedi godišnji odmor. Ukoliko to ne uradi, Zakon predviđa kaznu i do milion dinara. Odmor nema cenu – svrha je da se odmorite od posla, ne da „pregorite“ na poslu kako biste se oparili, to nijednoj strani nije u interesu.
Foto: SSSS
